недеља, 19. јун 2011.

GIGANT U ZNAKU LAVA...KARL GUSTAV JUNG

        
                                                    



…POKUŠAO JE DA OSTVARI U SVOM ŽIVOTU I DELU ONO ŠTO JE IZGLEDALO I JOŠ UVEK IZGLEDA NEMOGUĆE – SINTEZU NAUKE I UMETNOSTI, FILOZOFIJE I RELIGIJE, GIGANT DUHA, PSIHIJATAR, OSNIVAČ ANALITIČKE PSIHOLOGIJE – KARL GUSTAV JUNG.


Dana 26. jula 1875. g., u znaku LAVA, rodio se KARL GUSTAV JUNG, jedan od najvećih umova 20 veka, koji je pokušao da ostvari u svom životu i delu ono što je izgledalo, i još uvek izgleda nemoguće – sintezu nauke i umetnosti, filosofije i religije, JOŠ JEDAN GIGANT DUHA, psihijatar, osnivač analitičke psihologije.
„NE MOGU DA SE SLOŽIM SA MIŠLJENJEM DA SAM PAMETAN I MUDAR. O SEBI MISLIM JEDINO KAO O ČOVEKU KOJI JE IZ OPŠTEG TOKA ZAHVATIO ONOLIKO VODE KOLIKO MOŽE DA STANE U ŠEŠIR...NIKADA NISAM POMISLIO KAKO SAM UPRAVO JA, TA OSOBA KOJA MORA DA UTVRDI DA TREŠNJE RASTU SA PETELJKAMA. JEDNOSTAVNO, STOJIM, GLEDAM I DIVIM SE UMEĆIMA PRIRODE...“ (JUNG)

Veličanstvenom Lavu u njemu (Lavovi su inače poznati kao izvanredni psiholozi i pedagozi) skromnost i objektivnost dao je Jarac u podznaku, asc (postoje dva vremena, ja sam se odlučila za ovo, asc Jarac) na samom je kraju Jarca, a dobar deo prve kuće zahvata i genijalna i progresivna Vodolija, koja daje nove originalne ideje i razmišljanja), kao i Saturn u I kući, retrogradan, što još više pojačava Saturnovu snagu i okrenutost unutrašnjem biću i samoanalizi...Saturn je u Vodoliji (potvrđuje originalne, revolucionarne ideje) koji daje naučni pristup svakoj „stvari“.
Uticaj Lava i Jarca, odnosno Sunca i Saturna, optimizma i pesimizma, radosti i patnje, samopouzdanja i nesigurnosti, dakle, totalnih suprotnosti, ogledaju se na fascinantan način, u njegovim sledećim rečima:
„ZAPREPAŠĆEN SAM, RAZOČARAN, ZADOVOLJAN SOBOM. RASTROJEN SAM, POTIŠTEN, ZANESEN. JA SAM SVE TO ISTOVREMENO, PA NE MOGU DA DONESEM KONAČNE SUDOVE. NISAM U STANJU DA ODREDIM KRAJNJI SMISAO ILI BESMISAO. NE POSTOJI NIŠTA U ŠTA SAM POSVE SIGURAN. ZNAM SAMO DA SAM ROĐEN, DA POSTOJIM, I IMAM UTISAK DA SAM SVE VREME NEČIM NOŠEN. POSTOJIM NA OSNOVU NEČEGA ŠTO NE POZNAJEM. UPRKOS SVIM NESIGURNOSTIMA, OSEĆAM POSTOJANOST KOJA PROŽIMA SVE ŠTO POSTOJI, OSEĆAM KONTINUITET SVOGA OBLIKA BIVSTVOVANJA...SVET U KOME SMO ROĐENI SUROV JE I OKRUTAN, A IPAK UZVIŠENO LEP...ŠTO SE OSEĆAM NESIGURNIJIM U POGLEDU SAMOG SEBE, TO U MENI VIŠE NARASTA OSEĆANJE SRODSTVA SA SVIM POSTOJEĆIM...“

Borbu u njemu još više je raspaljivao Uran u Lavu, u široj konjunkciji sa Suncem (bolje što je bilo tako, jer planete koje su jako blizu u konjunkciji sa Suncem bivaju „sagorene“ i gube tako svoju uobičajenu snagu, odnosno ne mogu da dođu do izražaja i bivaju u senci Sunca) u opozicionom aspektu sa Saturnom i kvadratu sa Mesecom i Plutonom! Uh! Pluton je još u konjunkciji sa, takođe, fatalnim Algolom! Prisutvo Algola u kartama velikih umova (Tesla, Ajnštajn, Hese...) POSTAJE, OČIGLEDNO, NEMINOVNOST... Algol je stvarno čudan, stavlja čoveka u krajnje neugodne životne siutacije, ALI, istovremeno potpomaže u stvaranju ogromne stvaralačke energije, odnosno u njenoj manifestaciji, jer se nalazi u Biku, a bez upliva Bika, odnosno zemljanih znakova, teško da možemo vrhunske ideje spustiti na materijalni plan, što je bilo očigledno kod gore navedenih genija.
...Godine detinjstva i dečaštva Jung je proveo u prilično nesređenoj porodičnoj sredini jer se roditelji nisu međusobno slagali a to je ostavilo traga na njegovoj duši. U jednom trenutku krize koja je zavladala u odnosima njegovih roditelja, kada je došlo do privremenog razvoda, Jung je patio od ekcema po čitavom telu, za koje je sam kasnije rekao da je izazvan psihogeno (Saturn inkonjunkcija Venera-Merkur pa još u kvadatu sa Plutonom i Algolom). Jungovi preci, i sa očeve i sa majčine strane, u više generacija bili su fakultetski obrazovani, što se vidi kroz Jupitera i VIII, kući nasleđa, kao i Ketua) i to poznati lekari i teolozi. Otac je postao protestanski sveštenik. Dobio je nasledstvo od jednog umrlog srodnika, koji je u zaveštanju zahtevao da se novac od nasledstva utroši na studiranje teologije, što je opet vrlo znakovito kroz Jupitera (teologija) u VIII, kući nasledstva.

Jung je dosta rano počeo, na originalan način, da se bavi metafizičkim pojavama. Do kraja puberteta patio je od niza psihičkih i telesnih bolesti, odnosno imao je jako sukobe(kao što on svedoči) u njegovoj duši (očigledan uticaj Saturn inkonjunkcija Merkur-Venera, jer se nalaze u VI kući bolesti, u znaku Raka, vladar Raka, Mesec je mučen od strane Saturna, Pluton u savezu sa Algolom... Neverovatno kako su „planete mučile“ naše divne gigante čovečansta i to sve u detinjstvu, da bi kasnije izrasli u zaiste prave gigante umova).


„TEK NAKON SVOJE BOLESTI SHVATIO SAM KOLIKO JE VAŽNO NE ODUPIRATI SE VLASTITOJ SUDBINI. U TOM SLUČAJU, KUJEMO TAKAV EGO, KOJI SE NE RASPADA KADA NAM SE DEŠAVAJU NESHVATLJIVE STVARI. STVARAMO JEDAN POSTOJANI EGO KOJI JE U STANJU DA PODNOSI ISTINE, I DA SE NOSI SA SVETOM I SUDBINOM.“
Snovi su mu od najranijeg detinjstva bili, ne samo obilni i raznovrsni, već i krajnje neobični i vrlo složeni. Njegovo interesovanje za snove u kasnijim godinama poprima naučnu dimenziju...Dar kvadrata Sunca u Lavu i Neptuna u Biku (vizije i snovi, Neptun, sprovedeni u praksu – Bik...)
Posle završenih studija medicine, opredelio se za, u to vreme vrlo malo privlačnu, specijalizaciju psihijatrije. U 27.g., boravio je neko vreme na studijama psihopatologije u Parizu; u tim godinama je i doktorirao; u 30 godini je izabran za docenta za psihijatriju na ciriškom univerzitetu. Treća kuca je u Biku – to je područje praktičnog uma, tu ima tri planete: Neptun, Mesec i Pluton sa Algolom. Ona pokazuje mentalnu opremu sa kojom je neko rođen, vezu između čovekovih kreativnih, intuitivnih inspiracija i sposobnosti da ih upotrebi na način koji će biti od praktične dobrobiti i za sebe i za druge.



                                                          


Konjunkcija Meseca-Pluton-Algol ukazuje na VELIKU MOĆ PREOBRAŽAJA, KAKO LIČNE, TAKO I MASOVNE SVESTI...Mesec predstavlja um, ali i mase, Pluton predstavlja moć uvećavanja, gomilu nečega, u ovom slučaju naroda, visoku spiritualnu svest i MOĆ PREOBRAŽAJA. Ljudi rođeni sa konjunkcijom Mesec-Pluton veliki su psiholozi. Provereno kroz praksu. Oni kao skener prolaze kroz ljudsku dušu i u stanju su da „vide“ ono skriveno od očiju...Neptun u III kući obdario ga je sposobnošću da sa drugima komunicira na višoj ravni, intutivno, telepatski, kroz snove...Aspektiran je od Sunca iz VII koja predstavlja druge; ON JE ŽIVEO ZA DRUGE...I OSTAVIO JE DUBOK, NEIZBRISAV TRAG ZA SOBOM...iz ovog aspekta proizilaze humanistička zanimanja, lekari, misionari i ljudi čiji će život odrediti vizija dobra, volja i želja da se pomogne slabim i bespomoćnim, daje jasne snove i vizije...

„NEMOGUĆE JE PRENETI LEPOTU TIH VIZIJA I SNAGU EMOCIJA KOJE SU ME ZA TO VREME PROŽIMALE. BILO JE TO NEŠTO NAJUPEČATLJIVIJE ŠTO SAM IKADA ISKUSIO. NIJE SE RADILO O TVOREVINI IMAGINACIJE. VIZIJE I ISKUSTVA BILI SU KRAJNJE REALNI, NIŠTA SUBJEKTIVNO NIJE MOGLO DA IM SE PRIPIŠE, SVE IH JE ODLIKOVALA KRAJNJA OBJEKTIVNOST. SKLONI SMO DA S LAKOĆOM ODBACIMO REČ VEČNOSTI, ALI OVO ISKUSTVO MOGU DA OPIŠEM JEDINO KAO EKSTAZU BEZVREMENOG STANJA U KOJEM SADAŠNJOST, PROŠLOST I BUDUĆNOST PREDSTAVLJAJU JEDNO.“ (JUNG)

Nezadovoljan radom i načinom ispitivanja bolesnika na ciriškoj klinici, pri čemu se malo vodilo računa o ličnosti bolesnika, dubljem smislu i značenju njegovih simptoma, Jung se upustio u analizu onih ispoljavanja, duševno uznemirenih ljudi, preko kojih je naslućivao da može da dopre u NESVESNO, do tada NEPOZNATOG RUDNIKA, ČIJE JE EKSPLOATISANJE TREBALO DA PREDSTAVLJA RADIKALAN ZAOKRET u psihijatriji uopšte.

Jedini čovek koji se bavio sličnim originalnim istraživanjem u ono vreme, bio je SIGMUND FROJD, koji je JUNGA snažno privukao. Bio je očaran njime. FROJD je, na sličan način, bio impresioniran njegovom ličnošću, neobuzanom vitalnošću, sugestivnom snagom u formulisanju najsmelijih hipoteza, energičnošću. Posle kraćeg vremena nazvao ga je „SINOM I NASLEDNIKOM“...ALI, ORIGINALNA LIČNOST JUNGOVA, nove ideje koje je razvio, a koje su sve više dolazile u sukob sa osnovnim postavkama Frojdove analize, uticale su na konačni raskid prijateljskih odnosa i dalju naučnu saradnju DVOJICE VELIKANA.

Nasuprot Frojdovom dualističkom filozofskom stanovištu, JUNG NIJE VIDEO NI U JEDNOJ POJAVI U PRIRODI ILI LJUDSKOM DELANJU SAMO NEGATIVNO ILI POZITIVNO. U NJEGOVOM SHVATANJU POJAVA I ZBIVANJA, ZLO SE NEOČEKIVANO I NEPREDVIDLJIVO PRETVARA U DOBRO...CRNO U BELO, BELO U CRNO...

Dok je za FROJDA neuroza predstavljala izrazito bolesnu pojavu, nešto u celini negativno, čega se treba osloboditi i otresti, Za JUNGA, ne postoji demonsko biće, već MORALNO, ESTETSKI I INTELEKTUALNO INDIFERENTNO PRIRODNO BIĆE KOJE predstavlja teškoću SAMO ONDA KADA JE NAŠ SVESNI STAV PREMA NJEMU POGREŠAN. Dok je za FROJDA libido zbirni pojam polnih težnji u čoveku, za JUNGA LIBIDO PROSTO ZRAČI DUŠEVNU ENERGIJU.

Godine 1909. Jung napušta svoje mesto na psihijatarskoj klinici da bi se sav posvetio naučnom radu i svojim pacijentima. Neumoljivi, uporni Saturn, gospodar sudbine terao ga je napred, ne bi li obavio misiju zbog koje je došao.

„BILO MI JE VEOMA TEŠKO DA IZAĐEM NA KRAJ SA SVOJIM IDEJAMA...NIKADA NISAM BIO U STANJU DA NAPUSTIM NEŠTO ŠTO BIH ZAPOČEO. MORAO SAM DA HITAM DALJE, KAKO BIH DOSEGAO SVOJU VIZIJU. KAKO MOJI SAVREMENICI NISU, RAZUMLJIVO, BILI U STANJU DA UOČE TU VIZIJU, U MENI SU VIDELI SAMO LUDU KOJA HITA NAPRED. NISAM IMAO STRPLJENJA SA DRUGIMA, OSIM SA PACIJENTIMA. MORAO SAM DA SE DRŽIM JEDNOG UNUTRAŠNJEG ZAKONA KOJI MI JE BIO NAMETNUT I NIJE MI OSTAVLJAO SLOBODU IZBORA. DAKAKO, NISAM GA UVEK POŠTOVAO. NO, ZAR IMA TOGA, KO JE U STANJU DA UVEK BUDE DOSLEDAN?“ (JUNG)

Mnogobrojna putovanja po Severnoj Africi, Keniji, kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i Novom Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i pokaže velike sličnosti koje postoje između sadržaja nesvesnog nekog modernog evropskog čoveka i izvesnih manifestacija tzv. primitivne psihe i njenih motiva. Mnogobrojna predavanja koja je godinama održavao na raznim američkim i engleskim univerzitetima, preko trideset objavljenih dela, učinili su JUNGA VODEĆOM LIČNOŠĆU INTERNACIONALNOG NAUČNOG ISTRAŽIVANJA U OBLASTI DUBINSKE PSIHOLOGIJE. Postao je POČASNI DOKTOR mnogih univerziteta u svetu: Londonu, Oksfordu, Njujorku, Harvardu, Cirihu, Ženevi, Benaresu, Kalkuti...

Poslednjih 20 godina života proveo je većinom bez pacijenata i predavanja, samo sa prijateljima i užom rodbinom. Napustio je ovaj svet u 86. godini života.

"Kada Lao Ce kaže: "Sve je jasno, ja sam taj koji je zamagljen", on izražava ono što ja osećam sada, u poodmakloj starosti."

„USAMLJENOST NE POTIČE USLED NEDOSTATKA LJUDSKOG DRUŠTVA, VEĆ U NEMOGUĆNOSTI DA SE DRUGIMA SAOPŠTE BITNE STVARI, ILI ZATO ŠTO ČOVEK STOJI NA ODREĐENIM STANOVIŠTIMA KOJE DRUGI SMATRAJU NEDOPUSTIVIM...AKO ZNA VIŠE OD OSTALIH, ČOVEK POSTAJE USAMLJEN.“

Olga Milošević