U ZNAKU VAGE, FRIDRIH NIČE, NEOBIČAN MISLILAC, BUNTOVNIK I KRITIČAR

U ZNAKU VAGE FRIDRIH NIČE...
NEOBIČAN MISLILAC, BUNTOVNIK I KRITIČAR...

“Profesore Niče, znam da su Vas u prošlosti izdali i da otuda s pravom očekujete izdaju i u budućnosti. Dajem Vam, međutim, svoju reč da to ovde neće biti slučaj. Obećavam vam da Vaše ime nikada neću spomenuti niti da će se ono ikada pojaviti u kliničkoj dokumentaciji. Izmislićemo pseudonim za Vas.”

“Nije stvar u tome što možete reći ostalima, prihvatam Vašu reč u tom pogledu. Ono što je važno je šta ćete reći sebi i šta ću ja reći o sebi. U svemu što ste mi rekli u vezi sa Vašim motivima uprkos upornim uveravanjima u to da pružate uslugu i smanjujete patnju, nije bilo ničega što se stvarno ticalo mene. Tako i treba da bude. Koristićete me u svom ličnom projektu: i to je za očekivanje – to je prirodno. Ali, zar ne vidite, Vi ćete me iskoristiti! Vaše sažaljenje, Vaše milosrđe, Vaše saosećanje, tehnike da mi pomognete, da me vodite – efekti svega toga čine Vas jačim na račun moje snage. Nisam dovoljno bogat da bih sebi mogao da priuštim takvu pomoć. “ (Niče)

Tako je govorio Fridrih Niče...Rodio se u Rekenu, u Pruskoj, 15.oktobra 1844.godine, u protestanskoj porodici. Okom astrologije: Sunce u Vagi, ascendent Škorpion, Mesec u Strelcu.
„Mogao bih da pevam jednu pesmu i želim da je pevam...pa makar je morao pevati u praznoj kući i svojim sopstvenim ušima...Ti veliko Sunce! Šta bi bila tvoja sreća kad ne bi imalo onih kojima sijaš. Gle! Ja sam pun svoje mudrosti kao pčela koja je suviše meda sakupila, i meni su potrebne ruke koje se pružaju...“

Niče je bio pastorski sin, dugu lozu njegovih predaka i sa očeve i sa majčine strane čine sveštenici, a on sam ostao je propovednik sve do kraja svog života. Jupiter je u produhovljenom znaku Ribe, na tački egzaltacije Venere, u IV kući (koreni, genetsko nasleđe), Saturn je u II kući u Vodoliji, u sekstilu sa Uranom u Ovnu. Druga kuća ne predstavlja samo materijalni posed, već i mentalni i duhovni, koji smo doneli iz ranijih inkarnacija. Saturn ukazuje i na visoku moralnost i poštenje, ispravnost, ali i krutost u stavovima, samokontrolu, disciplinu, red..
.
Njegova filozofija je bila pokušaj da snažnom protivrečnošću (Jupiter konjunkcija Uran (buntovnik sa i bez razloga; po savremenoj astrologiji konjunkcija je dozvoljena u dva znaka, kad je karta markantna) je u opoziciji sa Marsom u Devici u Zenitu, a Sunce u opoziciji sa Plutonom) uravnoteži i popravi svoju suštinsku naklonost ka blagosti, dobrostivosti i miroljubivosti. Sunce je u trigonu sa suptilnim i saosećajnim, mističnim Neptunom, Mars u inkonjunkciji sa Neptunom, a Mesec u kvintilu sa istim...Đenovski narod ga nije bez razloga nazivao „srcem“...Njemu se nikako nisu dopadali dečaci iz susedstva, koji su rušili ptičja gnezda, igrali se vojnika, pljačkali voćnjake i lagali. Školski drugari prozvali su ga „malim pastorom“, a jedan od njih pisao je o njemu kao o „nekom Isusu u hramu“...Naročita radost mu je bila da se izdvoji sam i čita Bibliju ili da je čita drugarima sa takvim saosećanjem da im suze naviru na oči. Njegova majka bila je pobožna i puritanski nastrojena žena. Mesec u Strelcu (pobožnost, religija) u I kući u, konjunkciji sa Rahuom, Sev.Mes.čvorom, linijom sudbine, ukazuje na to da liči na svoju majku koja je predstavljena Mesecom koji je u sekstilu sa Saturnom i trigonu sa Uranom. Niče je, na svoj specifičan način, ostao vernik i puritanac do kraja svog života. Otuda i njegov napad na puritanizam i pobožnost. Kako je ovaj čovek posvećen religijskim idealima žudeo za tim da bude „grešnik“...Energija koja je zračila iz konjunkcije Uran-Jupiter trigon Mesec, Merkur -Mars opozicija Uran, ukazuju na genijalnu inteligenciju, ali i pobunu protiv starih, tradicionalnih, proverenih, konzervativnih ideja, ukalupljenog načina života na koji ga je „obavezivao“ sekstil Saturna i Meseca koji je bio potpomognut vibracijama Marsa u Devici u vrhu neba.

Kada mu je bilo osamnaest godina buntovna kosmička pozicija delovala je moćnom snagom sumnje u ono što je verovao...i on je izgubio veru u Boga. Postao je ciničan, ironičan, kao neko ko je sve što ima izgubio (loše korišćena energija Saturna iz II kuće)...Bio je počeo da studira teologiju, ali je napustio, i upisao i završio, sa visokim ocenama, klasičnu filologiju. Postao je doktor nauka sa 24 godine. Za vreme studentskih dana, sa svojim prijateljima studentima u Bonu i Lajpcigu neočekivano se odao razuzdanom čulnom životu. Zanemario je svoj rafinirani ukus koji mu je „zabranjivao“ da se oda piću i pušenju. Ali...ubrzo mu se zgadilo piće, duvan i žene...Velikom porugom i pokudom ustao je protiv svoje otadžbine i svog vremena. Govorio je: „Ko pije pivo, puši lulu – nesposoban je za jasno poimanje i suptilno mišljenje.“

Privlačila ga je muzika (Neptun u kući komunikacije u trigonu sa Suncem, kvintilu sa Mesecom), postao je donekle pijanist i komponovao je nekoliko sonata. Govorio bi: „Bez muzike život bi bio zabluda.“ Upoznao je i čuvenog nemačkog giganta muzike, Riharda Vagnera, i sprijateljio se sa njim. Niče je bio oduševljen njime, Vagner mu je bio kao otac (otac mu je umro kad imao samo četiri godine i to je ostavilo dubok trag u njemu). Nadahnut prijateljstvom sa Vagnerom počeo je da piše svoju prvu knjigu „Rođenje tragedije“, u kojoj se mogao osetiti snažan uticaj Šopenhaerove filozofije. Povukao se u Alpe da piše u miru, ali mu 1870.godine stiže glas da je između Nemačke i Francuske izbio rat. Nije mogao da odoli pozivu svoje otadžbine. Putujući na front, jednom prilikom, video je jedno odelenje konjice, kako veličanstveno jaše, uz zveku oružja kroz ulicu i tom prilikom sinu mu, kako on reče, vizija ili intuicija iz koje se razvila njegova celokupna filozofija. Jupiter-Uran u IV kući, vizija, ideja – Uran u ratničkom, borbenom Ovnu, njegova filozofija-Jupiter u Ribama, u opoziciji su sa konjunkcijom Merkur (pisanje) i Mars (rat-vojska)...Nije dugo bio u vojsci. Morao je da se zbog slabog vida, zadovolji bolničarskom službom (Mars i Venera u Devici). Čak i za bolničarsku službu bio je suviše osetljiv i nežan. Kad bi video krv smučilo bi mu se (Venera opozicija Neptun), pa je oboleo, te su ga vratili kući (Mars konjunkcija Merkur opozicija Uran daje osetljiv nervni sistem). Imao je osetljivu, lako ranjivu dušu pod oklopom ratnika...
“Najtiše reči donose buru. Misli koje dolaze nečujna koraka upravljaju svetom.”

Što se tiče odnosa sa Vagnerom, on uskoro prekida kontakt sa njim, jer nije mogao da oprosti Vagneru to što je ovaj u hrišćanstvu video moralne vrednosti i lepotu koja je nadmašivala njegove teološke nedostatke. Prestao je da razgovara sa njim (Sunce u Vagi u jedanaestoj u egzaktnoj opoziciji sa Plutonom u Ovnu). Više je cenio Sigfrida buntovnika iz Vagnerove opere Parsifal, nego Parsifala- sveca...Pa ipak, on je u svojim časovima samoće, u svojoj dubini duše, znao da je Vagner bio u pravu, da je Parsifalova blagost čoveku isto toliko potrebna koliko i Sigfridova snaga, i da se ove suprotnosti na neki komsički način slivaju i stapaju u jedno...Kasnije, pred kraj života, tokom njegove bolesti, kada mu se u jednom vedrom trenutku pred očima pojavila slika davno umrlog Vagnera, on je mirno rekao: „Ja sam ga veoma voleo...“ Vagnerov snažan uticaj na Ničea, njegova ljubav prema njemu, kao i borba i suprotstavljenost njemu, vidi se kroz opoziciju Sunca u XI kući, kući prijatelja (Sunce-otac-prijatelj) koji je u oprečnom aspektu sa Plutonom, vladarem Ničeovog ascendenta, kao i Venera, vladar jedanaeste, u trigonu sa Plutonom.

Na vrhuncu svog života, 1879 godine, „satro se“ i telesno i duhovno, i pao u stanje koje se malo razlikovalo od smrti. Ali je ozdravio...ogromna snaga preobražaja Plutona u Ovnu, u dodiru sa Suncem i Venerom...digao se kao feniks iz pepela. Iz te situacije rodila se ponovo ljubav prema životu, suncu, smehu, igri. Iz nje se razvila snažna volja, rođena iz borbe sa smrću. Niče se čak i zaljubio...ali Lu Salome na njegovu ljubav nije odgovorila. On je pao u očajanje...i kad je prekinuo odnose sa njom, sastavljao je aforizme protiv žena (Venera kontakt fatalni Pluton ili voli ili mrzi, tu je i vladar V i VII kuće, Mars i Merkur u opoziciji sa Uranom). Njegova borba protiv ljubavi i nežnosti bila je samo jedan pokušaj da odagna vrlinu koja ga je dovela do gorkog razočarenja i neisceljive rane za njega...Iz Italije odlazi u Alpe...nemajući više ljubavi ni za čoveka, ni za ženu, ni za Boga...i tu, na samotnim visinama, dobio je inspiraciju za svoje najveće delo Tako je govorio Zaraturstra, i dovršio ga baš kada je Rihard Vagner napustio ovaj svet...To je bio njegov odgovor na Parsifala.

Niče je našao novog čoveka, natčoveka, Zaratustru. Po njemu, tajna da se od života ubere najveće uživanje glasi: „Živeti u opasnosti! Gradite svoje gradove na Vezuvu! Šaljite svoje galije u neispitana mora! Živite u ratu sa svojima i sami sa sobom...I onaj koji ima da bude stvaralac u dobru, taj zaista mora najpre da bude rušilac i razbijač vrednosti...“

Zaratustra je za Ničea bio ideal kojem su sva njegova kasnija dela samo komentari. U borbi protiv svog vremena, protiv stvarnog sebe, njegov duh je izgubio ravnotežu, i on se razboleo. Vaga je znak harmonije, ravnoteže dobra i zla, dana i noći, tame i svetla. Simbol pokretača I kočnice, zadržavanja i poleta, slabosti i snage, vezanosti i odricanja, promišljanja i neposrednosti. Simbol je komunikacije svesnog i nesvesnog, spoljnog i unutrašnjeg Ja, duha i materije. Poslednjih jedanaest godina života, posle paralize, o njemu su vodile brigu majka i sestra. Obuzela ga je manija samoveličanja i proganjanja...Fatalni Pluton u Ovnu u konjunkciji sa Zemljom pravi T-kvadrat sa Saturnom u Vodoliji i Suncem u Vagi...Nije mu bilo lako...Nije uspeo da održi u ravnoteži moćne energije planeta, opozicija Sunce-Pluton, Mars-Merkur u odnosu prema Jupiteru i Uranu, kao i Venera-Neptun. U njegovim spisima gorčina je sve više rasla, on je napadao ne samo ideje nego i ličnosti: Vagnera, Hrista...Konjunkcija Jupitera i Urana (pojačana opozicijom Marsa i Merkura) jasno ukazuje na pobunjenika u njemu, na Jupiterovu veru i Uranovu pobunjenost i sumnju u već poznatu ideologiju i veru. Uran je žestok u Ovnu, a kod njega još u konjunkciji sa krstićem smrti...Napustio je ovaj svet 25.avgusta 1900.godine.

Možda da je dobio malo više podrške od drugih u ranim danima kad su ga zvali „srcem“, možda ne bi tražio nadoknade u samohvalisanju (pogrešno korišćenje Sunca). Da je mogao pravilno da upotrebi energiju Saturna, koristeći poštovanje starog i proverenog, i usklađujući ga sa novim (Uran u Ovnu), možda bi mu to pomoglo da sačuva duhovno i telesno zdravlje.
“Ne volimo mi druge ljude već imamo lepa osećanja koja oni prouzrokuju u nama.”(Niče)

Olga Milošević