Postoji jedna stara priča o uticaju Sunca i Meseca na život naše planete. Ljudi jednog ravničarskog područja provodili su svoje vreme u stalnom sporu - da li je za njih korisnija Sunčeva ili Mesečeva svetlost. Mudrac je jednog dana izjavio da on zna odgovor na to pitanje: "Svetlost Meseca ima veći značaj za čovečanstvo." Svi seljani su začuđeno ćutali, samo je jedan dečak upitao: "Zašto?" Blagim osmehom, mudrac je odgovorio: "Zato što je noću mrak i tada nam je svetlost neophodnija."
Sunce predstavlja jezgro svih stvari, njihovu esenciju, suštinu. Indusi suštinu nazivaju Atman (individualna kosmička duša). Nemoguće je gledati Sunce duže od nekoliko sekundi golim okom, ali je zato moguće gledati Mesec koji je njegovo ogledalo, tj. reflektuje Sunčevu svetlost. Mesec u kosmogramu predstavlja našu mentalnu sferu, um, ogledalo našeg dubinskog bića.
Sunce vrši zračenje preko Meseca, stvarajući oseku i plimu. Mesec, pod uticajem Sunca deluje i na vode tela (ljudsko telo sačinjeno je od oko 75-80% vode), krv,lifmu, sekrecije, endokrini sistem u celini, i utiče na rad hormona. Dizanjem nivoa tečnosti diže se i krvni pritisak. Otuda u vreme punog Meseca ljudi, naročito žene, osećaju izvesnu napetost, pojačan rad emocija. Čovek postaje lako ranjiv, impulisivan je, lako plane i zbog najobičnije sitnice, a naročito u vreme Mesečeve eklipse... Potrebna je samokontrola uma i čula.
OM
Нема коментара:
Постави коментар