VAVILONCI SU TAKO DOBRO POZNAVALI ZVEZDANU STAZU...Odakle potice astrologija? Kada je pocela?…
Postojala je otkad postoji covek… u stvari cak i duze od toga…Kada se Sunce pomraci, zivotinje se uznemire i uzjogune, kao da se plase od neke neposredne opasnosti. Ptice prestaju da pevaju, majmuni silaze sa drveca i skupaljaju se u gomilu, u tisini…Za "primitivnog" coveka, nebo je bilo prepuno bozanstvenih, strahopostovanja dostojnih cudesa. Koliko god daleko da se vratimo u proslost zaticemo dokaze da je covek oduvek ispitivao nebesa.
Nadjeni su zarezi u nekim kostima irvasa i mamutskim kljovama iz novijeg paleolita koji predstavljaju zapise o Mesecevim menama. Tako je, eto nekih deset do dvadeset pet hiljada godina pre nove ere covek posmatrao i belezio saznanja o Mesecevim menama.
Petnaestak kilometara od Solsberija, u juznoj Engleskoj, dize se Stounhendz, cudna organizacija dvanaest stopa visokih menhira opkoljenih sa pedeset sest jama poznatih kao Obrijeve Rupe. Smatra se da ova struktura potice iz 1800. godine pre nove ere. Uz pomoc racunara, professor G.S.Hoskins sa univerziteta Boston pokazao je da te grube rusevine mogu da se koriste za oznacavanje polozaja Sunca i Meseca zapanjujuce precizno - plus ili minus jedan lucni stepen. Cini se, dakle, da je Stounhendz bio neka vrsta opservatorije bronzanog doba u kojoj su svestenici najavljivali dolazak godisnjih doba, pomracenja Sunca i Meseca. Ta naucna aktivnost nije bila ni u koliko nespojiva sa verskim obredima koji su se tu takodje odvijali - oni su zapravo, jedni druge podsticali. Nije preterano reci, kao sto govori vecina istoricara, da je astrologija istovremeno bila prva nauka i prva religija koje je covek razvio.
Najstariji narodi o kojima postoji zapis docekivali su obrednim obozavanjem povratak Sunca svakog jutra, njegovo "vaskrsenje" posle "smrti" prethodne veceri. Duboko pokopana pod piramidama, tela faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina trebalo je, po verovanju, da dele veciti zivot Sunca. Faraon Amenofis IV uzeo je ime Eknaton u cast Sunca…
Indijanske majke drze svoju novorodjenu decu prema Suncu…Pozdrav izlazecem Suncu je bila uobicajena praksa. Velki Grci, kao sto je Sokrat i Dion su je sledili, bas kao i Indijski bramani, Kinezi i Japanci…U Kini su obozavali sazvezdje Velikog Medveda kao blagonaklono bozanstvo. Molile su mu se zene koje su htele da radjaju. Sedam zvezda Plejade behu tokom istorije predmet obozavanja… Sto se Meseca tice, u Indiji se veruje da je "kralj" svega sto raste na zemlji i zastitnik svega sto zivi…
U Vavilonu, staroj mesopotamskoj carevini, daleko od gradske vreve, bile su opservatorije, carobne posmatracke kule iz kojih su svestenici proucavali kretanje zvezda, neprekidno i danju i nocu. Kule su nazvane zigurati ili "svemirske planine". Pretpostavlja se da su zigurati u Uru, Uruku i Vavilonu bili visoki oko 90 m. Imali su po sedam terasa sazidanih jedna na drugoj, da predstave sedam planetarnih neba. Penjanjem na vrh, svestenik je mogao da dosegne vrhunac univerzuma onakvog kakvim su ga zamislili Haldejci. U Bibliji se pominje legenda o Vavilonskoj kuli koja je trebalo da dosegne nebo…Svestenici koji su posredovali izmedju nebesa i kralja, morali su da osmatraju nebeske putanje zvezda kako bi saznali volju bogova. Takva je bila astrologija rodjena u Haldeji pre pet hiljada godina…
Haldejci su razvili zodijacki sistem koji astrolozi i dan-danas koriste, razaznali su planete medju nepokretnim zvezdama. Ali su istovremeno pridodali zodijackim znacima i zvezdama moc nad sudbinom coveka.
Na danasnjoj mapi, Haldeja bi zauzimala priblizni prostor Iraka. Mnoge civilizacije su se smenjivale u tom delu sveta. Pre vise od sest hiljada godina, naseljavali su ga Sumerci, narod stocara i zemljoradnika. Bili su svesni tajanstvene veze izmedju godisnjih ciklusa rasta i ciklusa nebeskih. Postovali su Sunce i Mesec, ali postojao je i ogromni zenski bog, "kci nebeske neveste"... nije dugo proslo pre nego sto postade boginja plodnosti. Njen dom je, prema verovanju, bila planeta Venera. U toj zemlji veliko trojstvo behu Sin, bog-Mesec, muskog roda i najmocniji, Samas, bog-Sunce, zenskog roda, i Istar, boginja ljubavi. Istar je bacala svoje svetlo sa planete Venere. Simboli svo troje se javljaju u kamenom reljefu iz 14 veka pre nove ere.
Vavilonci koji su nasledili Sumerce razvili su umetnost predvidjanja do zavidne mere.
Tako je bilo nekada davno…A u novije vreme?…
KEPLER i ASTROLOGIJA
Johanes Kepler je licno zapisao da se rodio u Veilu, 27. decembra 1571. godine u 2,30 posle podne, nakon trudnoce od 224 dana, 9 casova i 53. minuta…Takva tacnost je samo jedan pokazatelj Keplerovog zanimanja za astrologiju, koja je doprinela da postane jedan od utemeljivaca moderne astronomije. Citav svoj vek je posvetio dokazivanju pitagorske teze harmonije sfera, prema kojoj svaka planeta proizvodi u svojoj putanji drukciji muzicki ton. Upravo ta opsesija, skopcana sa beskrajnom upornoscu i matematickim genijem, omogucila mu je da uspesno formulise zakone planetarnog kretanja sto ga je zauvek proslavilo.
Stalno je bio pod pritiskom da prorice sudbinu za astroloske almanahe, bas kao i svi drugi astronomi tog doba. Mrzeo je takva proricanja i nazvao ih je "uzasnim praznoverjem i majmunisanjem". Pa ipak je napisao nekoliko ogleda o astrologiji , cak je razvio i teoriju za izracunavanje planetarnih uticaja. Sta je Kepler stvarno mislio? Prema Arturu Kestleru, on je "verovao u mogucnost nove i istinite astrologije kao egzaktne nauke". Jedan od Keplerovih radova, Tertius Interveniens, nosi kao moto sledeci zapis:"Upozorenje izvesnim teolozima, fizicarima i filosofima… koji, dok prividno odbacuju praznoverje astrologa, ne bi trebalo da iz vedra bace i bebu zajedno sa vodom za kupanje"…
U sledecem stolecu ISAK NJUTN (1642-1727), bese prijemciv za astrologiju. Upravo je on otkrio zakone opste gravitacije koji su zamenili staru astrolosku teoriju planetarnih sila. Istovremeno, on bi pominjao da je predavanja na Kembridzu pohadjao zato "sto je hteo da dozna sta je istina a sta ne u astrologiji." Ostalo je takodje zapisano da je Njutn ovako prekorio astronoma Hejlija, cuvenog po kometi, kada je ovaj rekao nesto omalovazavajuce o vrednostima astrologije: "Ja sam proucavao taj predmet, gospodine Hejli, a vi niste."
Astrologija ce zadrzati svoj zvanicni status u Evropi sve do kraja 17. stoleca. U Francuskoj, Moren de Vilfrans bese jedan od poslednjih velikih astrologa koga je placala drzava.
U osvih dvadesetog veka, napustena od naucnika, astrologija je ostala mracni lavirint kojim su Kepler i Njutn jednom hodali puni nade…Ipak, u dvadesetom veku, protivno svim ocekivanjima, interesovanje i poverenje u astrologiju i horoskope rasplamsalo se jace nego ikada…
Ponovno rodjenje astrologije dogodilo se izmedju dva svetska rata. Prvo se pojavila u SAD, Kanadi i Engleskoj, a zatim se rasirila po citavoj Evropi.
Kasni uspeh NOSTRADAMUSOVIH prorocanstava (1503-1566) jasan je simptom uskrsnuca astrologije.
Cuveni psihoanaliticar Karl Gustav Jung je napisao sledece o astrologiji: "Danas iz drustvenih dubina ona (astrologija) kuca na vrata univerziteta sa kojih je proterana pre nekih tristotine godina"… Prema Jungu, astrologija je duboko ukorenjena u ljudskoj dusi. Pogled na nebeski svod osut zvezdama oduvek je od coveka stvarao sanjara i ti nebeski snovi, talozeni hiljadama godinama svuda po svetu ostavise talog u svesti. To su arhetipovi. Psiholoske skice koje su astrolozi nacrtali protekle dve hiljade godina su uproscene verzije modernih psihodijagnoza…"
Astrologija je intelektualna disciplina, koja je tokom vekova degradirana u karikaturu nauke, ali moguce je ponovo izgraditi put do njenog izvora i ishodista…
Setimo se "oca astrologije", dalekog pretka Ptolomeja i njegove ispovesti: "Smrtan sam ja i znam da rodjen sam na Zemlji... ali kad gledam nepregledno mnostvo zvezda na njihovoj putanji, moja noga nije vise na Zemlji, uspinjem se do Zevsa da me nahrani ambrozijom, hranom svemocnih bogova."
OM
Postojala je otkad postoji covek… u stvari cak i duze od toga…Kada se Sunce pomraci, zivotinje se uznemire i uzjogune, kao da se plase od neke neposredne opasnosti. Ptice prestaju da pevaju, majmuni silaze sa drveca i skupaljaju se u gomilu, u tisini…Za "primitivnog" coveka, nebo je bilo prepuno bozanstvenih, strahopostovanja dostojnih cudesa. Koliko god daleko da se vratimo u proslost zaticemo dokaze da je covek oduvek ispitivao nebesa.
Nadjeni su zarezi u nekim kostima irvasa i mamutskim kljovama iz novijeg paleolita koji predstavljaju zapise o Mesecevim menama. Tako je, eto nekih deset do dvadeset pet hiljada godina pre nove ere covek posmatrao i belezio saznanja o Mesecevim menama.
Petnaestak kilometara od Solsberija, u juznoj Engleskoj, dize se Stounhendz, cudna organizacija dvanaest stopa visokih menhira opkoljenih sa pedeset sest jama poznatih kao Obrijeve Rupe. Smatra se da ova struktura potice iz 1800. godine pre nove ere. Uz pomoc racunara, professor G.S.Hoskins sa univerziteta Boston pokazao je da te grube rusevine mogu da se koriste za oznacavanje polozaja Sunca i Meseca zapanjujuce precizno - plus ili minus jedan lucni stepen. Cini se, dakle, da je Stounhendz bio neka vrsta opservatorije bronzanog doba u kojoj su svestenici najavljivali dolazak godisnjih doba, pomracenja Sunca i Meseca. Ta naucna aktivnost nije bila ni u koliko nespojiva sa verskim obredima koji su se tu takodje odvijali - oni su zapravo, jedni druge podsticali. Nije preterano reci, kao sto govori vecina istoricara, da je astrologija istovremeno bila prva nauka i prva religija koje je covek razvio.
Najstariji narodi o kojima postoji zapis docekivali su obrednim obozavanjem povratak Sunca svakog jutra, njegovo "vaskrsenje" posle "smrti" prethodne veceri. Duboko pokopana pod piramidama, tela faraona Keopsa, Kefrena i Mikerina trebalo je, po verovanju, da dele veciti zivot Sunca. Faraon Amenofis IV uzeo je ime Eknaton u cast Sunca…
Indijanske majke drze svoju novorodjenu decu prema Suncu…Pozdrav izlazecem Suncu je bila uobicajena praksa. Velki Grci, kao sto je Sokrat i Dion su je sledili, bas kao i Indijski bramani, Kinezi i Japanci…U Kini su obozavali sazvezdje Velikog Medveda kao blagonaklono bozanstvo. Molile su mu se zene koje su htele da radjaju. Sedam zvezda Plejade behu tokom istorije predmet obozavanja… Sto se Meseca tice, u Indiji se veruje da je "kralj" svega sto raste na zemlji i zastitnik svega sto zivi…
U Vavilonu, staroj mesopotamskoj carevini, daleko od gradske vreve, bile su opservatorije, carobne posmatracke kule iz kojih su svestenici proucavali kretanje zvezda, neprekidno i danju i nocu. Kule su nazvane zigurati ili "svemirske planine". Pretpostavlja se da su zigurati u Uru, Uruku i Vavilonu bili visoki oko 90 m. Imali su po sedam terasa sazidanih jedna na drugoj, da predstave sedam planetarnih neba. Penjanjem na vrh, svestenik je mogao da dosegne vrhunac univerzuma onakvog kakvim su ga zamislili Haldejci. U Bibliji se pominje legenda o Vavilonskoj kuli koja je trebalo da dosegne nebo…Svestenici koji su posredovali izmedju nebesa i kralja, morali su da osmatraju nebeske putanje zvezda kako bi saznali volju bogova. Takva je bila astrologija rodjena u Haldeji pre pet hiljada godina…
Haldejci su razvili zodijacki sistem koji astrolozi i dan-danas koriste, razaznali su planete medju nepokretnim zvezdama. Ali su istovremeno pridodali zodijackim znacima i zvezdama moc nad sudbinom coveka.
Na danasnjoj mapi, Haldeja bi zauzimala priblizni prostor Iraka. Mnoge civilizacije su se smenjivale u tom delu sveta. Pre vise od sest hiljada godina, naseljavali su ga Sumerci, narod stocara i zemljoradnika. Bili su svesni tajanstvene veze izmedju godisnjih ciklusa rasta i ciklusa nebeskih. Postovali su Sunce i Mesec, ali postojao je i ogromni zenski bog, "kci nebeske neveste"... nije dugo proslo pre nego sto postade boginja plodnosti. Njen dom je, prema verovanju, bila planeta Venera. U toj zemlji veliko trojstvo behu Sin, bog-Mesec, muskog roda i najmocniji, Samas, bog-Sunce, zenskog roda, i Istar, boginja ljubavi. Istar je bacala svoje svetlo sa planete Venere. Simboli svo troje se javljaju u kamenom reljefu iz 14 veka pre nove ere.
Vavilonci koji su nasledili Sumerce razvili su umetnost predvidjanja do zavidne mere.
Tako je bilo nekada davno…A u novije vreme?…
KEPLER i ASTROLOGIJA
Johanes Kepler je licno zapisao da se rodio u Veilu, 27. decembra 1571. godine u 2,30 posle podne, nakon trudnoce od 224 dana, 9 casova i 53. minuta…Takva tacnost je samo jedan pokazatelj Keplerovog zanimanja za astrologiju, koja je doprinela da postane jedan od utemeljivaca moderne astronomije. Citav svoj vek je posvetio dokazivanju pitagorske teze harmonije sfera, prema kojoj svaka planeta proizvodi u svojoj putanji drukciji muzicki ton. Upravo ta opsesija, skopcana sa beskrajnom upornoscu i matematickim genijem, omogucila mu je da uspesno formulise zakone planetarnog kretanja sto ga je zauvek proslavilo.
Stalno je bio pod pritiskom da prorice sudbinu za astroloske almanahe, bas kao i svi drugi astronomi tog doba. Mrzeo je takva proricanja i nazvao ih je "uzasnim praznoverjem i majmunisanjem". Pa ipak je napisao nekoliko ogleda o astrologiji , cak je razvio i teoriju za izracunavanje planetarnih uticaja. Sta je Kepler stvarno mislio? Prema Arturu Kestleru, on je "verovao u mogucnost nove i istinite astrologije kao egzaktne nauke". Jedan od Keplerovih radova, Tertius Interveniens, nosi kao moto sledeci zapis:"Upozorenje izvesnim teolozima, fizicarima i filosofima… koji, dok prividno odbacuju praznoverje astrologa, ne bi trebalo da iz vedra bace i bebu zajedno sa vodom za kupanje"…
U sledecem stolecu ISAK NJUTN (1642-1727), bese prijemciv za astrologiju. Upravo je on otkrio zakone opste gravitacije koji su zamenili staru astrolosku teoriju planetarnih sila. Istovremeno, on bi pominjao da je predavanja na Kembridzu pohadjao zato "sto je hteo da dozna sta je istina a sta ne u astrologiji." Ostalo je takodje zapisano da je Njutn ovako prekorio astronoma Hejlija, cuvenog po kometi, kada je ovaj rekao nesto omalovazavajuce o vrednostima astrologije: "Ja sam proucavao taj predmet, gospodine Hejli, a vi niste."
Astrologija ce zadrzati svoj zvanicni status u Evropi sve do kraja 17. stoleca. U Francuskoj, Moren de Vilfrans bese jedan od poslednjih velikih astrologa koga je placala drzava.
U osvih dvadesetog veka, napustena od naucnika, astrologija je ostala mracni lavirint kojim su Kepler i Njutn jednom hodali puni nade…Ipak, u dvadesetom veku, protivno svim ocekivanjima, interesovanje i poverenje u astrologiju i horoskope rasplamsalo se jace nego ikada…
Ponovno rodjenje astrologije dogodilo se izmedju dva svetska rata. Prvo se pojavila u SAD, Kanadi i Engleskoj, a zatim se rasirila po citavoj Evropi.
Kasni uspeh NOSTRADAMUSOVIH prorocanstava (1503-1566) jasan je simptom uskrsnuca astrologije.
Cuveni psihoanaliticar Karl Gustav Jung je napisao sledece o astrologiji: "Danas iz drustvenih dubina ona (astrologija) kuca na vrata univerziteta sa kojih je proterana pre nekih tristotine godina"… Prema Jungu, astrologija je duboko ukorenjena u ljudskoj dusi. Pogled na nebeski svod osut zvezdama oduvek je od coveka stvarao sanjara i ti nebeski snovi, talozeni hiljadama godinama svuda po svetu ostavise talog u svesti. To su arhetipovi. Psiholoske skice koje su astrolozi nacrtali protekle dve hiljade godina su uproscene verzije modernih psihodijagnoza…"
Astrologija je intelektualna disciplina, koja je tokom vekova degradirana u karikaturu nauke, ali moguce je ponovo izgraditi put do njenog izvora i ishodista…
Setimo se "oca astrologije", dalekog pretka Ptolomeja i njegove ispovesti: "Smrtan sam ja i znam da rodjen sam na Zemlji... ali kad gledam nepregledno mnostvo zvezda na njihovoj putanji, moja noga nije vise na Zemlji, uspinjem se do Zevsa da me nahrani ambrozijom, hranom svemocnih bogova."
OM
Нема коментара:
Постави коментар