…POKUŠAO
JE DA OSTVARI U SVOM ŽIVOTU I DELU ONO ŠTO JE IZGLEDALO I JOŠ UVEK
IZGLEDA NEMOGUĆE – SINTEZU NAUKE I UMETNOSTI, FILOZOFIJE I RELIGIJE,
GIGANT DUHA, PSIHIJATAR, OSNIVAČ ANALITIČKE PSIHOLOGIJE – KARL GUSTAV
JUNG.
Dana
26. jula 1875. g., u znaku LAVA, rodio se KARL GUSTAV JUNG, jedan od
najvećih umova 20 veka, koji je pokušao da ostvari u svom životu i delu
ono što je izgledalo, i još uvek izgleda nemoguće – sintezu nauke i
umetnosti, filosofije i religije, JOŠ JEDAN GIGANT DUHA, psihijatar,
osnivač analitičke psihologije.
„NE
MOGU DA SE SLOŽIM SA MIŠLJENJEM DA SAM PAMETAN I MUDAR. O SEBI MISLIM
JEDINO KAO O ČOVEKU KOJI JE IZ OPŠTEG TOKA ZAHVATIO ONOLIKO VODE KOLIKO
MOŽE DA STANE U ŠEŠIR...NIKADA NISAM POMISLIO KAKO SAM UPRAVO JA, TA
OSOBA KOJA MORA DA UTVRDI DA TREŠNJE RASTU SA PETELJKAMA. JEDNOSTAVNO,
STOJIM, GLEDAM I DIVIM SE UMEĆIMA PRIRODE...“ (JUNG)
Veličanstvenom
Lavu u njemu (Lavovi su inače poznati kao izvanredni psiholozi i
pedagozi) skromnost i objektivnost dao je Jarac u podznaku, asc (postoje
dva vremena, ja sam se odlučila za ovo, asc Jarac) na samom je kraju
Jarca, a dobar deo prve kuće zahvata i genijalna i progresivna Vodolija,
koja daje nove originalne ideje i razmišljanja), kao i Saturn u I kući,
retrogradan, što još više pojačava Saturnovu snagu i okrenutost
unutrašnjem biću i samoanalizi...Saturn je u Vodoliji (potvrđuje
originalne, revolucionarne ideje) koji daje naučni pristup svakoj
„stvari“.
Uticaj
Lava i Jarca, odnosno Sunca i Saturna, optimizma i pesimizma, radosti i
patnje, samopouzdanja i nesigurnosti, dakle, totalnih suprotnosti,
ogledaju se na fascinantan način, u njegovim sledećim rečima:
„ZAPREPAŠĆEN
SAM, RAZOČARAN, ZADOVOLJAN SOBOM. RASTROJEN SAM, POTIŠTEN, ZANESEN. JA
SAM SVE TO ISTOVREMENO, PA NE MOGU DA DONESEM KONAČNE SUDOVE. NISAM U
STANJU DA ODREDIM KRAJNJI SMISAO ILI BESMISAO. NE POSTOJI NIŠTA U ŠTA
SAM POSVE SIGURAN. ZNAM SAMO DA SAM ROĐEN, DA POSTOJIM, I IMAM UTISAK DA
SAM SVE VREME NEČIM NOŠEN. POSTOJIM NA OSNOVU NEČEGA ŠTO NE POZNAJEM.
UPRKOS SVIM NESIGURNOSTIMA, OSEĆAM POSTOJANOST KOJA PROŽIMA SVE ŠTO
POSTOJI, OSEĆAM KONTINUITET SVOGA OBLIKA BIVSTVOVANJA...SVET U KOME SMO
ROĐENI SUROV JE I OKRUTAN, A IPAK UZVIŠENO LEP...ŠTO SE OSEĆAM
NESIGURNIJIM U POGLEDU SAMOG SEBE, TO U MENI VIŠE NARASTA OSEĆANJE
SRODSTVA SA SVIM POSTOJEĆIM...“
Borbu
u njemu još više je raspaljivao Uran u Lavu, u široj konjunkciji sa
Suncem (bolje što je bilo tako, jer planete koje su jako blizu u
konjunkciji sa Suncem bivaju „sagorene“ i gube tako svoju uobičajenu
snagu, odnosno ne mogu da dođu do izražaja i bivaju u senci Sunca) u
opozicionom aspektu sa Saturnom i kvadratu sa Mesecom i Plutonom! Uh!
Pluton je još u konjunkciji sa, takođe, fatalnim Algolom! Prisutvo
Algola u kartama velikih umova (Tesla, Ajnštajn, Hese...) POSTAJE,
OČIGLEDNO, NEMINOVNOST... Algol je stvarno čudan, stavlja čoveka u
krajnje neugodne životne siutacije, ALI, istovremeno potpomaže u
stvaranju ogromne stvaralačke energije, odnosno u njenoj manifestaciji,
jer se nalazi u Biku, a bez upliva Bika, odnosno zemljanih znakova,
teško da možemo vrhunske ideje spustiti na materijalni plan, što je bilo
očigledno kod gore navedenih genija.
...Godine
detinjstva i dečaštva Jung je proveo u prilično nesređenoj porodičnoj
sredini jer se roditelji nisu međusobno slagali a to je ostavilo traga
na njegovoj duši. U jednom trenutku krize koja je zavladala u odnosima
njegovih roditelja, kada je došlo do privremenog razvoda, Jung je patio
od ekcema po čitavom telu, za koje je sam kasnije rekao da je izazvan
psihogeno (Saturn inkonjunkcija Venera-Merkur pa još u kvadatu sa
Plutonom i Algolom). Jungovi preci, i sa očeve i sa majčine strane, u
više generacija bili su fakultetski obrazovani, što se vidi kroz
Jupitera i VIII, kući nasleđa, kao i Ketua) i to poznati lekari i
teolozi. Otac je postao protestanski sveštenik. Dobio je nasledstvo od
jednog umrlog srodnika, koji je u zaveštanju zahtevao da se novac od
nasledstva utroši na studiranje teologije, što je opet vrlo znakovito
kroz Jupitera (teologija) u VIII, kući nasledstva.
Jung
je dosta rano počeo, na originalan način, da se bavi metafizičkim
pojavama. Do kraja puberteta patio je od niza psihičkih i telesnih
bolesti, odnosno imao je jako sukobe(kao što on svedoči) u njegovoj duši
(očigledan uticaj Saturn inkonjunkcija Merkur-Venera, jer se nalaze u
VI kući bolesti, u znaku Raka, vladar Raka, Mesec je mučen od strane
Saturna, Pluton u savezu sa Algolom... Neverovatno kako su „planete
mučile“ naše divne gigante čovečansta i to sve u detinjstvu, da bi
kasnije izrasli u zaiste prave gigante umova).
„TEK
NAKON SVOJE BOLESTI SHVATIO SAM KOLIKO JE VAŽNO NE ODUPIRATI SE
VLASTITOJ SUDBINI. U TOM SLUČAJU, KUJEMO TAKAV EGO, KOJI SE NE RASPADA
KADA NAM SE DEŠAVAJU NESHVATLJIVE STVARI. STVARAMO JEDAN POSTOJANI EGO
KOJI JE U STANJU DA PODNOSI ISTINE, I DA SE NOSI SA SVETOM I SUDBINOM.“
Snovi
su mu od najranijeg detinjstva bili, ne samo obilni i raznovrsni, već i
krajnje neobični i vrlo složeni. Njegovo interesovanje za snove u
kasnijim godinama poprima naučnu dimenziju...Dar kvadrata Sunca u Lavu i
Neptuna u Biku (vizije i snovi, Neptun, sprovedeni u praksu – Bik...)
Posle
završenih studija medicine, opredelio se za, u to vreme vrlo malo
privlačnu, specijalizaciju psihijatrije. U 27.g., boravio je neko vreme
na studijama psihopatologije u Parizu; u tim godinama je i doktorirao; u
30 godini je izabran za docenta za psihijatriju na ciriškom
univerzitetu. Treća kuca je u Biku – to je područje praktičnog uma, tu
ima tri planete: Neptun, Mesec i Pluton sa Algolom. Ona pokazuje
mentalnu opremu sa kojom je neko rođen, vezu između čovekovih
kreativnih, intuitivnih inspiracija i sposobnosti da ih upotrebi na
način koji će biti od praktične dobrobiti i za sebe i za druge.
Konjunkcija
Meseca-Pluton-Algol ukazuje na VELIKU MOĆ PREOBRAŽAJA, KAKO LIČNE, TAKO
I MASOVNE SVESTI...Mesec predstavlja um, ali i mase, Pluton predstavlja
moć uvećavanja, gomilu nečega, u ovom slučaju naroda, visoku
spiritualnu svest i MOĆ PREOBRAŽAJA. Ljudi rođeni sa konjunkcijom
Mesec-Pluton veliki su psiholozi. Provereno kroz praksu. Oni kao skener
prolaze kroz ljudsku dušu i u stanju su da „vide“ ono skriveno od
očiju...Neptun u III kući obdario ga je sposobnošću da sa drugima
komunicira na višoj ravni, intutivno, telepatski, kroz
snove...Aspektiran je od Sunca iz VII koja predstavlja druge; ON JE
ŽIVEO ZA DRUGE...I OSTAVIO JE DUBOK, NEIZBRISAV TRAG ZA SOBOM...iz ovog
aspekta proizilaze humanistička zanimanja, lekari, misionari i ljudi
čiji će život odrediti vizija dobra, volja i želja da se pomogne slabim i
bespomoćnim, daje jasne snove i vizije...
„NEMOGUĆE
JE PRENETI LEPOTU TIH VIZIJA I SNAGU EMOCIJA KOJE SU ME ZA TO VREME
PROŽIMALE. BILO JE TO NEŠTO NAJUPEČATLJIVIJE ŠTO SAM IKADA ISKUSIO. NIJE
SE RADILO O TVOREVINI IMAGINACIJE. VIZIJE I ISKUSTVA BILI SU KRAJNJE
REALNI, NIŠTA SUBJEKTIVNO NIJE MOGLO DA IM SE PRIPIŠE, SVE IH JE
ODLIKOVALA KRAJNJA OBJEKTIVNOST. SKLONI SMO DA S LAKOĆOM ODBACIMO REČ
VEČNOSTI, ALI OVO ISKUSTVO MOGU DA OPIŠEM JEDINO KAO EKSTAZU BEZVREMENOG
STANJA U KOJEM SADAŠNJOST, PROŠLOST I BUDUĆNOST PREDSTAVLJAJU JEDNO.“
(JUNG)
Nezadovoljan
radom i načinom ispitivanja bolesnika na ciriškoj klinici, pri čemu se
malo vodilo računa o ličnosti bolesnika, dubljem smislu i značenju
njegovih simptoma, Jung se upustio u analizu onih ispoljavanja, duševno
uznemirenih ljudi, preko kojih je naslućivao da može da dopre u
NESVESNO, do tada NEPOZNATOG RUDNIKA, ČIJE JE EKSPLOATISANJE TREBALO DA
PREDSTAVLJA RADIKALAN ZAOKRET u psihijatriji uopšte.
Jedini
čovek koji se bavio sličnim originalnim istraživanjem u ono vreme, bio
je SIGMUND FROJD, koji je JUNGA snažno privukao. Bio je očaran njime.
FROJD je, na sličan način, bio impresioniran njegovom ličnošću,
neobuzanom vitalnošću, sugestivnom snagom u formulisanju najsmelijih
hipoteza, energičnošću. Posle kraćeg vremena nazvao ga je „SINOM I
NASLEDNIKOM“...ALI, ORIGINALNA LIČNOST JUNGOVA, nove ideje koje je
razvio, a koje su sve više dolazile u sukob sa osnovnim postavkama
Frojdove analize, uticale su na konačni raskid prijateljskih odnosa i
dalju naučnu saradnju DVOJICE VELIKANA.
Nasuprot
Frojdovom dualističkom filozofskom stanovištu, JUNG NIJE VIDEO NI U
JEDNOJ POJAVI U PRIRODI ILI LJUDSKOM DELANJU SAMO NEGATIVNO ILI
POZITIVNO. U NJEGOVOM SHVATANJU POJAVA I ZBIVANJA, ZLO SE NEOČEKIVANO I
NEPREDVIDLJIVO PRETVARA U DOBRO...CRNO U BELO, BELO U CRNO...
Dok
je za FROJDA neuroza predstavljala izrazito bolesnu pojavu, nešto u
celini negativno, čega se treba osloboditi i otresti, Za JUNGA, ne
postoji demonsko biće, već MORALNO, ESTETSKI I INTELEKTUALNO
INDIFERENTNO PRIRODNO BIĆE KOJE predstavlja teškoću SAMO ONDA KADA JE
NAŠ SVESNI STAV PREMA NJEMU POGREŠAN. Dok je za FROJDA libido zbirni
pojam polnih težnji u čoveku, za JUNGA LIBIDO PROSTO ZRAČI DUŠEVNU
ENERGIJU.
Godine
1909. Jung napušta svoje mesto na psihijatarskoj klinici da bi se sav
posvetio naučnom radu i svojim pacijentima. Neumoljivi, uporni Saturn,
gospodar sudbine terao ga je napred, ne bi li obavio misiju zbog koje je
došao.
„BILO
MI JE VEOMA TEŠKO DA IZAĐEM NA KRAJ SA SVOJIM IDEJAMA...NIKADA NISAM
BIO U STANJU DA NAPUSTIM NEŠTO ŠTO BIH ZAPOČEO. MORAO SAM DA HITAM
DALJE, KAKO BIH DOSEGAO SVOJU VIZIJU. KAKO MOJI SAVREMENICI NISU,
RAZUMLJIVO, BILI U STANJU DA UOČE TU VIZIJU, U MENI SU VIDELI SAMO LUDU
KOJA HITA NAPRED. NISAM IMAO STRPLJENJA SA DRUGIMA, OSIM SA PACIJENTIMA.
MORAO SAM DA SE DRŽIM JEDNOG UNUTRAŠNJEG ZAKONA KOJI MI JE BIO NAMETNUT
I NIJE MI OSTAVLJAO SLOBODU IZBORA. DAKAKO, NISAM GA UVEK POŠTOVAO. NO,
ZAR IMA TOGA, KO JE U STANJU DA UVEK BUDE DOSLEDAN?“ (JUNG)
Mnogobrojna
putovanja po Severnoj Africi, Keniji, kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i
Novom Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i pokaže velike sličnosti
koje postoje između sadržaja nesvesnog nekog modernog evropskog čoveka i
izvesnih manifestacija tzv. primitivne psihe i njenih motiva.
Mnogobrojna predavanja koja je godinama održavao na raznim američkim i
engleskim univerzitetima, preko trideset objavljenih dela, učinili su
JUNGA VODEĆOM LIČNOŠĆU INTERNACIONALNOG NAUČNOG ISTRAŽIVANJA U OBLASTI
DUBINSKE PSIHOLOGIJE. Postao je POČASNI DOKTOR mnogih univerziteta u
svetu: Londonu, Oksfordu, Njujorku, Harvardu, Cirihu, Ženevi, Benaresu,
Kalkuti...
Poslednjih
20 godina života proveo je većinom bez pacijenata i predavanja, samo sa
prijateljima i užom rodbinom. Napustio je ovaj svet u 86. godini
života.
"Kada Lao Ce kaže: "Sve je jasno, ja sam taj koji je zamagljen", on izražava ono što ja osećam sada, u poodmakloj starosti."
"Kada Lao Ce kaže: "Sve je jasno, ja sam taj koji je zamagljen", on izražava ono što ja osećam sada, u poodmakloj starosti."
Нема коментара:
Постави коментар