U zapadnoj Africi, južno od Sahare, u republici Mali, živi pleme DOGON.
Osnovu njihovog verovanja, religije i njihovih života uopšte
predstavlja najsvetije i najtananije predanje na kome počiva kompleksni
mitološki sistem. Tajno učenje Dogona jeste zapravo skup ZAPANJUJUĆIH
INFORMACIJA NEOBJAŠNJIVOG POREKLA O PRAVOJ PRIRODI ZVEZDANOG SISTEMA SIRIUS.
SIRIUS je najsjajnija zvezda koju možemo videti na nebu. Venera i
Jupiter su često sjajniji, ali oni nisu zvezde, oni su planete i okreću
se oko Sunca, koje je zvezda. Nauka je otkrila Sirius tek sredinom
prošlog veka kada je astronom Johan Friedrich Bessel, nakon dugog
posmatranja ove zvezde zaključio da je dvostruka zvezda koju prati BELI
PATULJAK izvanredne gustoće, kružeći oko njega. Tako je Sirius nazvan
SIRIUS A, a bela patuljasta zvezda, kojoj treba pedeset godina da obiđe
glavnu zvezdu, SIRIUS B.
U to doba je, prema tadašnjem stepenu znanja, SIRIUS B bio jedinstven u
svemiru. Danas se zna za više od stotinu takvih sličnih tela,
raspršenih po celom nebu, a pretpostavlja se da ih ima još mnogo hiljada
koje ne možemo videti ni pomoću savremenih teleskopa, zbog njihove
sićušnosti i slabog svetla. Ova nebeska tela zovu se beli patuljci, i neobični su zato što ne isijavaju mnogo svetla, ali imaju izuzetno jaku silu teže. Na belom patuljku, primera radi, ne bismo bili visoki ni santimetar, već bismo bili spljošteni, uvučeni silom teže.
Tako i Sirius B, iako patuljak, ima masu i težinu odgovarajuću
običnoj zvezdi mnogo većeg obima. Sastoji se od tzv. superguste tvari u
kojoj su atomi međusobno stisnuti a elektroni zgnječeni. Ta je tvar
toliko teška da je ne možemo ni zamisliti. U našem Sunčevom sistemu,
koliko je poznato, nema materije poput nje. Zato je Sirius B još uvek
velika nepoznanica savremenoj astronomiji. Uostalom, do 1970.godine,
uprkos nastojanjima decenije, nijednom astronomu nije uspelo da snimi
ovu, golim okom potpuno nevidljivu zvezdu. Tada je dr Irving
W.Lindenblad iz vašingtonskog Pomorskog opservatorijuma Sjedinjenih
Država napokon smislio postupak koji je omogućio snimanje SIRIUSA B.
Pojedini astronomi tvrde da postoji čak i treća zvezda u Sirijusovom
sistemu, SIRIUS C. Astronom Fox izjavio je još 1920.godine da je video
Sirius C. Međutim nakon toga se, kada je trebalo da se vidi, nije
videla. U novije doba Siriusov sistem temeljeno je proučavao astronom
Irving W. Lindenblad. Za sedam godina rada dr Lindenblad nije našao
nikakvih dokaza o trećoj zvezdi, Siriusu C.
TAJNA PLEMENA DOGON
Za razliku od nauke, DOGONI već hiljade godina unazad nemaju dilemu – oni znaju da postoji treća zvezda u Sirijusovom sistemu i nazivaju je EMME YA. Po
dogonskom predanju zvezda EMME YA je četiri puta lakša od SIRIUSA B i
putuje po većoj putanji u istom smeru i za isto vreme kao SIRIUS B
(pedeset godina).
Dogonsku teoriju o trećoj zvezdi u Siriusovom sistemu mogli bismo mirne
savesti da prihvatimo kao naučnu činjenicu, poučeni iskustvom da su
astronomska otkrića, doduše sa zakašnjenjem od više desetina vekova,
neizostavno potvrđivala i verifikovala njihova tajna predanja. Uostalom,
Dogoni su nekoliko hiljada godina pre nego što je to nauka otkrila,
znali za SIRIUS A i SIRIUS B, iako je ova druga zvezda potpuno
nevidljiva. Takođe su znali da se SIRIUS B sastoji od posebne vrste
tvari („sagala“) koja ne postoji na Zemlji, kao i to da je ophodno vreme
zvezde pedeset godina i da SIRIUS A, najsvetlija zvezda neba, nije u
središtu njene putanje. Štaviše, velika i sjajna zvezda SIRIUS A nije
Dogonima tako bitna kao sićušni SIRIUS B, koga nazivaju PO TOLO, što
znači ZVEZDA PO. PO je žitno zrno, najmanje koje je poznato Dogonima.
Tako je najsitnija zvezda po Dogonima nazvana PO, prema najsitnijem
zrnu. Botanički naziv zrna PO je „Digitaria exsilis“, pa se zato u
naučnim publikacijama dogonskih predanja umesto zvezde PO navodi -
zvezda DIGITARIA, ili samo DIGITARIA.
DOGONI MISLE DA JE DIGITARIA, IAKO NEVIDLJIVA, NAJBITNIJA ZVEZDA NA
NEBU I DA JE ONA POČETNA TAČKA STVARANJA. Smatraju je najmanjom i
najtežom od svih zvezda. Po njima ONA SADRŽI KLICE SVEGA. Njeno
okretanje oko vlastite ose i kruženje oko SIRIUSA A, po verovanju
Dogona, potpomaže STVARANJE SVEGA U SVEMIRU.
Izuzmemo li potpuno nevidljive kolabirajuće neutronske zvezde Sirius B,
naučno gledano, zaista spada u najmanju vrstu zvezda. Izmereno je,
takođe, da je šezdeset pet hiljada puta gušći od vode, dok naše Sunce
ima gustoću otprilike jednaku gustoći vode. Najneverovatnije je, čini
se, ipak verovanje Dogona o okretanju DIGITARIE oko svoje ose koja se
podudara sa neobičnom činjenicom da se u stvarnosti sve zvezde zaista
vrte oko svoje ose. Vreme rotacije Siriusa B, zasada je nepoznato
savremenoj astronomiji, ali nije Dogonima. Oni znaju da se DIGITARIA,
odnosno SIRIUS B, „osim što se kreće kroz svemir okrene i oko sebe za
godinu dana“, i to okretanje već vekovima proslavljaju obredom bado. Drugim svetim plemenskim obredom zvanim sigui Dogoni slave okretanje Digitarie oko SIRIUSA A, znajući da je njeno ophodno vreme pedeset godina.
Putanju Siriusa B oko Siriusa A Dogoni opisuju kao jajoliku ili
eliptičnu. Na njihovim crtežima jasno je prikazano da je putanja Siriusa
B oko Siriusa A takva da se podudara sa jednim od Keplerovih zakona o
gibanju planeta, proširenim na druga tela koja se kreću po putanjama.
Johanes Kepler je prvi spoznao da se nebeska tela ne gibaju po savršeno
okruglim stazama. Genijalno je uočio da se planete, gibajuću se oko
Sunca, okreću po eliptičnim putanjama, dok je Sunce u jednom od dva
žarišta svake elipse. Na crtežima Dogona, nedvosmileno je prikazano da
je glavna zvezda Sirius „jedno od žarišta“ elipse koju obrazuje Sirius B
svojom putanjom oko Siriusa A, što upotpunjuje činjenicu da Dogoni
imaju ispravno opšte znanje o veoma skrivenim i zamršenim načelima
gibanja Siriusa B oko Siriusa A.
Sirius B
VELIKO ZNANJE DOGONA
Dogoni takođe znaju da se planete okreću oko Sunca. Planete zoru TOLO TANAZE, što znači „zvezde koje se okreću (oko nečega)“. Oni određeno kažu da to ne znači okretanje oko Zemlje. „Jupiter sledi Veneru okrećući se polako oko Sunca“. Položaji
Venere određuje Venerin kalendar koji je obredni kalendar, isto kao i
Sunčev, i Siriusov, dok je četvrti Mesečev kalendar – ratarski.
Dogoni vrlo dobro znaju da se usled okretanja Zemlje oko svoje ose čini
da se okreće nebo. Govoreći o „prividnom kretanju zvezda od istoka
prema zapadu, onakvom kako vide ljudi“, oni se jasno distanciraju od
opsene o okretanju neba i zvezda oko Zemlje, koja je tako dugo
opterećivala naše evropske pretke. Očigledno je da su Dogoni ubedjeni:
„Zemlja se okreće oko svoje ose...i pravi veliki krug oko Sunca...Mesec
se okreće u obliku čunjaste spirale oko Zemlje. Sunce zracima širi
svetlo u svemiru i na Zemlji.“ Njihova spoznaja Sunčevog sistema doseže
čak do Saturna i njegovog čuvenog haloa, vidljivog jedino kroz teleskop, za koji tvrde da je stalno oko zvezda, drugačiji od onoga koji se katkad vidi oko Meseca,
LEGENDA DOGONA
Dogoni su davnašnjom migracijom iz severoistočne u zapadnu Afriku
naselili sadašnju Republiku Mali, ostavljajući svoju istinsku
prapostojbinu Egipat. Iz Egipta su poneli ta predanja koja su njihovi
sveštenici (vračevi) vekovima prenosili usmeno u neprekinutom lancu,
brižljivo ih čuvajući da se ne izgubi poruka. Ova tajna predanja su nam
ipak otkrivena, zahvaljujući pre svega Marcelu Griauleu, prvom strancu
koji je stekao poverenje Dogona. Marcel Griaule i Germania Dieterlen,
slavni francuski antropolozi, živeli su četiri godine u plemenu Dogona,
istražujući njihovu religiju, običaje i verovanja. Kao pravi
profesionalni, pedantno su zabeležili obimno predanje Dogona, i
predočili ga svetskoj javnosti u publikaciji „Sudanski Siriusov sistem“,
objavljenoj sredinom prošlog veka. Zanimljivo je da ni jednom nisu
pokušali da protumače čudnovatu činjenicu da Dogoni znaju ono što
zapravo, „ne bi smeli znati“, izuzev sledeće uzgredne fusnote.
„Nije
se rešilo, pa čak ni postavilo, pitanje kako ljudi koji nemaju nikakvih
instrumenata mogu znati kretanje i određene osobine zvezda koje su
potpuno nevidljive.“
Razrešenje ove zagonetke potražio je Robert K.G.Temple, član
Kraljevskog astronomskog društva u Londonu, u svojoj knjizi „Tajna zvezde Sirius“.
„Osnovna špekulacija o razumnom životu u svemiru uvek će uključivati
mogućnosti da je u dodir sa životom na našoj planeti stupilo neko već
razvijeno društvo odnekud iz svemira. U ovoj će se knjizi raspravljati o
mogućnosti da je naša planeta imala dodir s nekom kulturom, po svoj
prilici, iz Siriusovog područja. Čini se da postoje čvrsti dokazi da se
to moglo dogoditi u razdoblju pre sedam do deset hiljada godina, i da
bilo kakvo tumačenje tih dokaza ne bi imalo smisla.“
Otkrivajući vezu plemena Dogon sa Egiptom, Robert Temple ukazuje da
izvor znanja njihovih sveštenika-vračeva, potiče upravo od Egipćana, a
drevnu misteriju o poreklu tog učenja objašnjava dolaskom bića sa
Siriusa koja su pravu prirodu zvezdanog sistema Siriusa preneli narodima
antike, a ovi joj dali mitološko ruho.
„Dogoni priznaju da je Sirius B nevidljiva zvezda. Kako onda znaju da postoji?“ – pita
se Temple. On je naročito fasciniran činjenicom da pleme Dogon, kojem
nisu pristupačne Keplerove teorije kao ni teorije njegovih naslednika,
zna za eliptične putanje (tzv. „žarišta elipse“):
„Odakle
im, pre svega, pomisao da postoje eliptične putanje, a ne kružne, i
kako su, pogotovo, primenili tu misao na neku nevidljivu zvezdu daleko u
svemiru? Osim toga, kako su pogodili da je Sirius A u jednom žarištu, a
ne bilo gde u elipsi? Kako znaju da nije u središtu? Zar ne bi prirodan
„primitivan“ zaključak bio, čak ako je putanja i eliptična, da je
Sirius u središtu? Međutim, Dogoni misle drugačije. OČITO ZNAJU SUVIŠE,
da bi tako pogrešili. Jer, bit je Keprelovog zakona ne samo u tome da su
putanje eklipse, nego i da Sunce mora biti uvek u jednom žarištu:
inače, ne bi ništa bilo kako treba. Da bi se znalo sve to, nije bio,
zapravo, potreban Kepler. Odnosno, nije bilo potrebno da Dogoni znaju
baš za Keplera. On je samo otkrio to prirodno načelo, nije ga izumeo.
Traži se samo objašnjenje, kako su mogli da upoznaju to univerzalno
načelo iz nekog drugog izvora, s obzirom na to da žive na ovoj
planeti...“
VEROVANJE DOGONA
Izgleda da misteriju o Dogonima možemo dokučiti jedino razumevanjem
njihovog verovanja. Za Dogone, glavni bog, Stvoritelj svemira je AMMA. „Vrteći
se i plešući, AMMA je stvorio sve zvezdane svetove u svemiru što se
okreću spiralno. Amminim se delom postepeno stvarao svemir, koji se
sastojao od nekoliko svetova što su se spiralno okretali“, zabeležili su Marcel Griaule i Germania Dierterlen (koji su živeli nekoliko godina sa njima).
Drugi ključni pojam dogonskom verovanja je NOMMO – VELIKI PROSVETITELJ,
po njima osnivač civilizacije koji je došao iz Siriusovog sistema, kako
bi postavio na noge društvo na Zemlji. Onako kako su ga predstavili
Dogoni na svojim plemenskim crtežima. NOMMO je vodozemno biće koje
manje-više odgovara sumerskom i vavilonskom predanju o OANNESU.
Nommovo prispeće na Zemlju, Dogoni zovu RIBLJI DAN, a planeta iz Siriusovog sistema sa koje je stigao zbog njih je „čista Zemlja ribljeg dana“ a ne naša, po njima „nečista Zemlja“. Dogoni veruju da smo mi, tj., sva naša svemirska nečistoća, Ogo ili Lisac. Ogo se pobuno pri svom stvaranju i ostao nedovršen.
Čovek je nesavršena razumna vrsta koja je „sišla“ na ovu planetu ili je
nastala na njoj, i koju su, u kritičnom trenutku njene evolucije,
posetili vodozemni donosioci civilizacije sa Siriusa. Oni veruju da je Nommo, da bi se ispravila naša nećistoća, zapravo nesavršenost, „umro
razapet na drvetu i potom vasrksao, žrtvujući se za nas, kako bi očisto
i popravi Zemlju. Poput Isusa Hrista, Nommo priređuje pričesni obred za
čovečanstvo, i zatim vaskrsava.“ Kao što hrišćani veruju u spasenje duše, oni veruju u „otkupljenje“.
„Navodno će se Nommo vratiti. Na nebu će se još jednom pojaviti određena zvezda i biće dokaz o Nommovom uskrsnuću.“ Njegovo ponovno uskrsnuće označiće da smo pobedili Ogoa, Lisca u nama.
Da li će se otkriti ikada TAJNA ZVEZDE SIRIUS?...
Dogoni imaju jedan specifičan pozdrav, blagoslov, kad se sretnu, oni kažu: „Neka te besmrtni Amma pusti da sediš.“
priređeno iz knjige „Tajna zvezde Sirius“
Napomena: knjiga "Tajna zvezde Sirius, kod nas je mogla da se nabavi
pre petnaestak godina, ALI, od tada nauka i moderna tehnologija su
napredovali, i "nevidljivi" Sirius B , misteriiozni beli patuljak, je
postao "vidljiv"...
Нема коментара:
Постави коментар