ČOVEK URANA, SUNCA I MERKURA ( I…DRUGIH SNAŽNIH KOSMIČKIH VIBRACIJA)…U ZNAKU BIKA…
NESVAKIDAŠNJI PSIHOANALITIČAR - SIGMUND FROJD
(tekst je izašao u časopisu "Astrologos")
”Veliko pitanje na koje nikada nije odgovoreno i na koje ni ja nisam bio kadar da odgovorim, uprkos tridesetogodišnjem istraživanju ženske psihe glasi: ŠTA ŽENA HOĆE?”
Ovo je jedna od najpoznatijih izgovorenih misli briljantnog uma, Sigmunda Frojda, austrijskog lekara i psihologa, koji je svojim kontraverznim idejama šokirao čovečanstvo, ali koji je ostavio snažan trag za sobom, i otvorio kapije do tada neistraženih odaja ljudske psihe. Njegovi psihoanalitički termini, kao što su id, ego, libido i Edipov kompleks, postali su deo rečnika koji se skoro svakodnevno koristi. Osnivač je psihoanalize – teorije ličnosti koja ističe uticaj nesvesnog na ponašanje, seksualne i agresivne nagone i trajne efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti.
Sigmund Frojd (prvobitno Sigismund) rodio se 6.maja 1856 godine, u znaku Bika, ascendentom u Škorpiji i Mesecom u Blizancima. Njegova ličnost se razvijala pod snažnim uticajem stelijuma u Biku – Sunce, Pluton, Uran i Merkur (u konjunkciji sa Algolom)…Najdominantniji uticaj imao je revolucionarni, genijalni Uran jer je bio u konjunkciji sa Suncem i Merkurom. Nalazio se između Merkura i Sunca, a sa Sunčeve strane tu je još i duboki fatalni Pluton, vladar ascendenta Škorpije, siguran pokazatelj velikog dara za psihologiju, u (široj) konjunkciji sa Suncem - ogromna snaga ličnosti, snaga života, velika moć i uticaj na druge ljude. Slava i moć.
Okolnosti koje Uran donosi su i uzbudljive i iznenađujuće, ali često teško savladive i vrlo teške. Događaji su puni elektriciteta. Njegov život je bio nesvakidašnji, iznad proseka, pun preokreta i iznenađenja, pun teškoća, ali i uspeha i priznanja…Uran stavlja u prvi plan promene, nove smerove, važnu prekretnicu u životu. Takva događanja su često munjevita, silovita, bez prethodnog upozorenja.
Frojdu nije bilo lako, jer s jedne strane on je tvroglavi, principijelni Bik, nepopustljiv, postojan, držao se čvrsto svojih ideja i stavova po svaku cenu, a s druge strane, Merkur na Algolu, u konjunkciji sa Uranom (tu je i Sunce) stvarao je u njemu energiju visokog napona, veliku napetost, te ga je terao na promenu stavova. Uran ne voli ničemu da robuje, pa ni svojim idejama, tako da se Frojd povremeno osećao razapet između te dve suprotne kosmičke vibracije, različite strane svoje prirode. Duboko u duši, bio je u sukobu sa sobom (Mesec u Blizancima u VIII. prirodnoj kući Škorpije, u kvadratu sa Neptunom, Jupiter u kvadratu sa Saturnom), ali i u dodiru sa svojim prijateljima, kolegama, koji su mislili drugačije od njega. Borio se između sigurnog i proverenog puta - i novih revolucionarnih ideja. Bik voli utabanu stazu, voli da drži status kvo, a Uran to, naprotiv, nikako ne podnosi. On voli da ruši čvrsto sagrađene utemeljene ideje, i tera da se ide dalje, koliko to inteligencija, snaga i mogućnosti dozvoljavaju. A on je bio genijalno inteligentan što se vidi kroz konjunciju Merkura, Urana, i Sunca. Neobičan, nesvakidašnji čovek, specifičnih uranskih originalnih gledišta, svoj filozof, reformator, čudan i težak često samom sebi, a kamoli drugima, kakav je i bio. Njegov um je veoma aktivan, ispitivački, naklonjen istraživanju nečeg novog. On je doneo revolucionarne promene na planu psihologije, zvali su ga ocem psihologije.
Rođen je u mestu Frajberg (današnji Pršibor, Češka, nekada u sastavu Austro-Ugarske monarhije), kao Sigismund Šlomo Frojd i prvorođeno dete Jakoba i Amelije. Skoro ceo svoj život proveo je u Beču, sve dok nije bio prinuđen da ode u London (gde i umire u 83. godini života). Bio je majčin ljubimac. Dispozitor Meseca u Blizancima je Merkur u konjunkciji sa Uranom – u njenim očima bio je drugačiji i izdvajala ga je od druge dece. …Imao je sopstvenu sobu i uljanu lampu, dok su ostala deca u porodici za rasvetu pri učenju koristila sveće. Jednom prilikom je napisao:
”Čovek koji je bespogovorno bio majčin ljubimac, ceo život zadržava osećanje da je osvajač, kao i osećanje uverenosti u uspeh koje često dovodi do pravog uspeha.”
Još dok je bio mali, njegovi roditelji su se preselili u Beč, gde je on pohađao privatnu školu. Sa osam godina je već čitao francuski i engleski, i Šekspira. Položivši maturu, on je posetio svoje rodno mesto Pšibor i tu se zaljubio u kćerku jedne prijateljske porodice. Ali to je bio samo mladalački zanos...Godine 1873 upisuje se na medicinski fakultet. U svojoj 21.godini počinje da objavljuje naučne radove (delovanje pozicije Merkura, Urana i Sunca u Biku). U svojoj 25.godini dobija doktorsku titulu, a u 29., zahvaljujući svojim radovima iz oblasti neurologije postaje docent bečkog Univerziteta (Jupiter-Neptun u Ribama u V, kvadat Mesec koji je vladar IX, kao i vladar MC-a u Lavu, Sunce-Pluton konj Uran). Na medicinu se upisao, jer ga je interesovao čovek i njegova priroda… Uskoro se zaljubljuje u Martu Bernajs, veoma privlačnu i obrazovanu, ali siromašnu devojku. Upoznali su se u martu 1882., a sredinom juna već su bili vereni. Od dana kada se zaljubio, stanja sreće su se smenjivala s periodima uznemirenosti i sumnje, sa danima neverovanja da je voljen, s nastupima izrazite i intenzivne ljubomore - Venera u Ovnu u izgonu (u uzajamnim recepcijama sa retrogradnim Marsom u Vagi) u konjunkciji sa Plutonom u Biku u VI kući – snažna ljubav i jaka ljubomora, naročito izražena jer su i Venera i Pluton vladari njegovoge kosmičke karte. Bio je ljubomoran na Martinog brata, na svog budućeg šuraka, i na njenu majku. Zamerao joj je što se pridržavala jevrejskih verskih običaja, što je odbijala da jede šunku. Zahtevao je da bude sasvim i isključivo njegova. Posesivni Bik, sa ascendentom u Škorpionu.
Usamljen sa svojim shvatanjem neuroza i odbacivanjem opšte prihvaćenih načina njihovog lečenja, Frojd je osećao potrebu za nečijom podrškom, i našao je u četrnaest godina starijem Brojeru. Uspeva da Brojera privoli na saradnju i oni pišu zajedno svoje Studije o histeriji. Ali tada se Brojer opire Frojdovom naglašavanju uloge seksualnosti u prouzrokovanju histerije, i njihovo dvadesetogodišnje prijateljstvo se prekida. Brojerovo mesto zauzima berlinski otorinolaringolog Flis.
Frojdovo psihoanalitičko učenje prihvatio je samo uži krug lekara, većinom bečkih Jevreja. Ni njegova knjiga Tumačenje snova, veliko i originalno delo, nije naišlo na odziv, niti je neko kupovao.
Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje.
”Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji nesvesnih aktivnosti mozga”, kaže on.
Pronicljivost ascendenta Škorpije, retrogradnog Marsa u XII, kući snova, kao i konjunkciji Jupitera i Neptuna (največeg snevača), Meseca u osmoj kući, Plutona u konjunkiciji sa Suncem, je ono što ga čini jednim od najvećih psihologa, kažu da je imao pogled koji kao da je “čitao” sve tajne jedne duše, tipično za dubokog i pronicljivog Škorpiona. Kažu da je bio preterano organizovan i pedantan (Zenit u Lavu u trigonu sa Venerom u Ovnu, vladarem njegovog Sunčevog znaka, koja se nalazi u konjunkciji sa Severnim Mesečevim čvorom), da je svaki dan sređivao bradu i brkove kod istog berberina, svake subote se kartao sa istim društvom… i posle 11 godina braka više nije mario za seks, Frojd je uvažavao izuzetan ugled u Beču u ono vreme. Danonoćno je radio na svojim slučajevima, dok se supruga brinula o deci (imali su šestoro dece). Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati njegova najpopularnija knjiga, “Psihopatologija svakodnevnog života”, gde opisuje kako se nesvesna osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama.
… U njegov život ulazi KARL GUSTAV JUNG...Frojd je bio očaran Jungovom inteligencijom i njegovim oduševljenjem za psihoanalizu. Godine 1910. Frojd traži, i uspeva, da za prvog predsednika novoosnovanog Međunarodnog psihoanalitičkog udruženja bude izabran Jung, na veliko nezadovoljstvo Frojdovih ranijih pristalica. Među njima se ističe Adler, koji napušta Frojda i osniva svoj pravac „individualne psihologije“. Međutim 1913., dolazi do raskida između Frojda i Junga. Jungova analitička psihologija razlikuje se od Frojdove, pre svega time što je u znatnoj meri deseksualizovao, i uveo svoje teorije o kolektivnom nesvesnom.
Prepustimo Karlu Gustavu Jungu da nastavi priču:
„U početku mi nije bilo lako da odredim mesto koje Frojd zauzima u mom životu, niti da zauzmem ispravan stav prema njemu. Kada sam se upoznao sa njegovim delom, planirao sam akademsku karijeru, i spremao sam se da dovršim rad koji je trebalo da mi omogući pristup na univerzitet. Ali, Frojd je nedvosmisleno bio - persona non grata- u akademskom svetu tog vremena, i svaka veza sa njim delovala bi nepovoljno u naučnim krugovima. „Značajni ljudi“ su ga najčešće pominjali tajno, a i na kongresima o njemu se razgovaralo jedino u hodnicima, nikada za govornicom. Otkriće da se moji eksperimenti slažu sa njegovom teorijom izazvalo nelagodu u meni. Jednom dok sam se nalazio u svojoj laboratoriji i ponovo razmišljao o ovim pitanjima, „đavo“ mi je šapnuo da imam pravo da objavim rezultate svojih eksperimenata i zaključak, a da pri tom ne pomenem Frojda. Ja sam, uostalom, izveo svoje eksperimente daleko pre nego što sam razumeo Frojdovo delo. Ali, tada sam u sebi začuo glas druge ličnosti: „Kada bi se poneo tako kao da ne poznaješ Frojda, to bi bila prevara. Ne možeš da zasnivaš svoj život na laži.“ Posle toga, odluka je doneta. Od tog trenutka, postao sam otvoreno Frojdov vojnik i borio se za njega.
...Još uvek se jasno sećam kako mi je Frojd rekao: „Dragi moj Jung, obećajte mi da nikada nećete napustiti moju teoriju seksualnosti. To je najbitnije od svega. Vidite, moramo da napravimo dogmu, jedan čvrst bedem oko nje.“ Pomalo začuđen, upitao sam ga: „Bedem, protiv čega?“ On je odgovorio: „Protiv mračne plime gliba“, tu je na trenutak zastao a zatim dodao: „okultizma“. To je uzdrmalo temelje našeg prijateljstva. Znao sam da nikada neću moći da prihvatim takav stav. Ono što je Frojd podrazumevao pod „okultizmom“ bilo je, zapravo, sve što su filosofija i religija, uključujući i savremenu parapsihološku nauku koja je sve više napredovala, učile o psihi. Prema mom mišljenju, teorija seksualnosti bia je u jednakoj meri okultna, to jest, takođe je predstavljala jednu nedokazanu hipotezu, poput mnogih spekulativnih stanovišta. Frojd se nikada nije upitao zašto je bio primoran da neprekidno govori o seksu, zašto je toliko bio obuzet tom idejom. Ostao je nesvestan toga da njegova „monotonija tumačenja“ izražava bežanje od samog sebe, ili od te druge njegove strane koja bi se možda mogla nazvati mističnom. Dokle god je odbijao da prihvati tu stranu, Frojd nikako nije mogao da se pomiri sa samim sobom. Bio je slep za paradoks i dvostrukost tumačenja nesvesnog, i nije znao da sve što izvire iz nesvesnog ima svoj vrh i svoje dno, svoju unutrašnju i spoljnu stranu. Kada govorimo o spoljnem, a upravo je to činio Frojd, imamo u vidu samo polovinu celine, a rezultat takvog stava jeste to da iz nesvesnog proizilazi protivno dejstvo."
Frojda je specifična pozicija retrogradnog Marsa, planete seksualnosti, u Vagi u 12 polju nesvesnog, u uzajamnoj recepciji preko sedišta planete, sa Venerom u Ovnu (što je snažna pozicija, pa na suptilnoj ravni to je kao da je Mars u Ovnu, a Venera u Vagi), prosto opsedala u težnji da otkriva korene seksualnih motiva. Venera je u konjunkciji sa Severnim M.Č., liniji sudbine…istraživanja u tom smeru bila su njegov karmički zadatak.
I Jung i Frojd u svojim kosmogramima su imali Sunca i Urana u sedmoj kući – polju partnerstva, Uran je bio kao mač nad njihovim odnosom, simbol iskušenja i prekida odnosa, pa nije čudo što nisu dugo radili u harmoniji zajedno. Naglo oduševljenje, naglo zahlađenje odnosa…Uz to, Jungov Uran je u Frojdovom Zenitu, polju profesije, karijere i ugleda - kao mač nad “glavom”. Mišljenja i stavovi su im se sukobili i prekid odnosa je bio neminovan. Frojdova karta je inače ukazivala na teškoće u zajedničkom radu sa drugima, zbog njegove velike tvrdoglavosti i nepopustljivosti. Prisustvo snažno postavljenog Urana često donosi potpuni prekid sa ljudima i vezama iz prošlosti kojih se osoba čvrsto drži. To je zbog toga što Uran, u svom najčistijem i najosnovnijem obliku, označava SLOBODU. SLOBODU MISLI I DELOVANJA. On otvara nova polja interesovanja i zahteva iskren, jasan i objektivan uvid u osećanja i iskustva. U dodiru sa Uranom, ključ je buđenje i potreba za prilagođavanjem. Nešto što Uran svakako donosi je osećanje slobode, koje omogućava preuzimanje novih rizika i pokušaja da se učini nešto novo. Njih dvoje su bili slobodni da nastave svako svojim putem na putu istraživanja nesvesnog.
“Moralan je onaj koji reaguje već i na iskušenje koje doživljava u samom sebi, ne prepuštajući mu se.”
… Godina 1917, je za Frojda vrlo teška. Nema hrane ni ogreva, dva sina su na frontu, a sledbenike može da izbroji na prstima. Nervozan i nezadovoljan primećuje bolno zadebljanje na nepcu. Strastan pušač, ostao je bez cigareta, ali jedan pacijent donosi pedeset cigareta i kad je prvu zapalio, oraspoložio se i svi simptomi brzo iščezavaju, punih šest godina. Snažni, izdržljivi Bik-Škorpion.
“Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost.” (Frojd)
U februaru 1923, Frojd ponovo otkriva beličasto zadebljanje na sluzokoži nepca i vilice. Konstatovan je karcinom grla. Bolovao je šesnaest godina...Masa planeta u Biku, Bik vlada grlom, donjom vilicom…Bik je fiksan znak, bolest traje dugo…Vladar Bika, Venera je Ovnu u izgonu u kući bolesti (VI), Ovan vlada gornjom vilicom i nepcima. Dispozitor Venere, Mars je u 12 kući dugih I teških bolesti…Imao je oko 20 operacija, na kraju je nosio veštačku vilicu, i imao puno žica u grlu, da je mogao da jede samo kašastu hranu… Za sve vreme njegove bolesti njegova kćerka bila mu je lični lekar, sekretar i najbliži saradnik. Godine 1930., dobija Geteovu nagradu, priznanje koje je zaista cenio. Pristaje da se iz nacističkog Beča preseli u Englesku. Hrabro je podnosio svoju muku i bol. Nije upotrebljavao nikakve druge lekove osim aspirina, ni kada se njegov svet, kako se izrazio: „sveo na malo ostrvo bola u moru ravnodušnosti“...
Dana 21 septembra 1939, godine rekao je svom lekaru da je ovo „samo mučenje koje više nema nikakvog smisla“, a 23. , je napustio ovaj svet.
„Doprinosi koje je Frojd dao našoj civilizaciji izviru iz njegovog otkrića pristupa nesvesnom. Ocenivši da snovi predstavljaju najvažniji izvor obaveštenja u vezi sa nesvesnim procesima, on je ljudskoj vrsti vratio oruđe koje je izgledalo nepovratno izgubljenim.“ (K.G.Jung)
Olga Milošević
Olga Milošević
Deo iz emisije Agape o Frojdu i Jungu - prof.dr Žarko Trebješanin
Нема коментара:
Постави коментар