GOSPODSTVEN...RAFINIRANE
DUŠE -
NAŠ NOBELOVAC
IVO ANDRIĆ
...“Navaljivale su na kasabu i na
njega...poplave i bolesti, ratovi i terori, bune i nasilja, a njegova je
postojanost učila:da je život neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i
osipa, a ipak traje i stoji čvrsto kao NA DRINI ĆUPRIJA..."
...“Sve je izgledalo kao uzbudljiva i nova igra na ovom drevnom mostu koji se
na mesečinama julskih noći belasao, čist, mlad i nepromenljiv, a savršeno lep i
jak, jači od svega što vreme može da donese i ljudi da smisle i „učine“...
U matici rođenih crkve Svetog Jovana Krstitelja u Travniku, pod rednim br.70,
piše da je 9.10.1892. rođen Ivan, sin Antuna Andrića i Katarine Pejić. Budući,
veliki srpski pisac, rodio se u Travniku, dok mu je mati boravila u gostima kod
rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije, i kao i mnogi piščevi preci
bili su vezani za ovaj grad, u kojem su se tradicionalno bavili kujundžijskim
zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove Andrićeve porodice pratila je
ista kob tuberkuloze...Tako je ostao bez oca još kao dvogodišnji dečak.
Suočavajući se sa besparicom, majka Katarina svog jedinca daje na čuvanje
muževljevoj sestri Ani i njenom mužu Ivanu u Višegrad.
(Teška sudbina porodice vidi se kroz punu planetama četvrtu kuću. Tu su
Sunce konjunkcija Merkur, „spaljen“ Merkur, koji predstavlja Andrića kao
dete..Sunce predstavlja oca...Tu je neizbežni Saturn u Vagi u trigonu sa
Mesecom, Plutonom i Neptunom koji su u konjunkciji u Blizancima u 12.kući,
izgona i hroničničnih bolesti. Ono što je posebno interesantno je činjenica da
se TRENUTNO TRANZITNI SATURN dok ovo pišem (krajem IX.2010) NALAZI TAČNO IZNAD
NJEGOVOG NATALNOG SATURNA! Saturn, koji ga je tokom života stavljao na sto
muka, ali i dozvoljavao da ga mnogi uvažavaju, ali i
omalovažavaju, dao mu je BESMRTNU SLAVU...evo i sada dok ovo pišem on ga
„izvlači iz arhive“ opet na svetlost
dana...Naravno, nije to samo Saturn, već i Jupiter i Uran koji se tranzitom
kreću preko njegovog Zenita karte, gde inače ima Jupitera,koji mu je dao sve
počasti i uvažavanja drugih, o kojima će reč biti u ovom tekstu...Ceo njegov
život, poštovanje i poverenje koje mu se ukazivalo,ali i sumnja u njega,
se odigravao kroz navedene aspekte, ali i kroz T kvadrat Sunce-Merkur opozicija
Jupiter, oba u kvadratu sa Marsom u 8.kući u Vodoliji).
U Višegradu, gradu koji će više nego ijedno drugo mesto obeležiti njegovo
stvaralaštvo, gledajući svakodnevno stubove na Drini ćuprije, Ivo završava osnovnu
školu, a zatim se vraća majci u Sarajevo gde 1903. upisuje Veliku gimnaziju. Za
gimnazijskih dana on počinje da piše poeziju i 1911. objavljuje svoju prvu
pesmu „U sumrak“. Bio je dobar učenik, doduše slabije je „stajao“ sa
matematikom. Ali bio je često bolešljiv i stalno pospan. On sam opisuje agoniju
svojih jutarnjih buđenja kada ništa nije pomagalo, ni dozivanje, ni cimanje, pa
ni prskanje hladnom vodom. To je posledica delovanja Meseca i Neptuna u
12.kući, čije je dejstvo još više pojačavao Pluton, koji je, takođe, sa njima u
konjunkciji. Pluton uvek ukazuje na moć, u ovom slučaju pojačava dejstvo
Neptuna i Meseca, moć snivanja, moć podsvesti...jer često nam u snu izlazi ono
što čuvamo u podsvesti...I u kasnim godinama mučile su ga često iscrpljujuće
nesanice. Međutim, ta moćna konstelacija dala mu je ogromnu snagu preobražaja
uma, moć dubokih uvida, ogromnu kreativnu moć, neophodnu za takvog jednog
plodnog pisca kao što je bio on. Znao je da udje duboko u ljudsku psihu, i dušu
svog naroda...
Kao gimnazijalac on je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva,
pripadnik nacionalnog pokreta „Mlada Bosna“, i strastveni borac za oslobođenje
južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. U jednom periodu, Ivo Andrić biva uhapšen i tri godine provodi
što u zatvoru, što u internaciji, uglavnom bolestan i telesno iscrpljen (snaga
Meseca, Plutona i Neptuna u 12.polju – zatvori i izolacija, ali i zbog Marsa u
8.kući, koji je jos u napetom aspektu sa Suncem i Merkurom u Vagi).
Nije mu bilo lako sa tako napetim planetarnim aspektima... Ali svi veliki
kreativni stvaraoci uvek imaju baš napete aspekte, koji ih pritiskaju, prosto
da nateraju osobu na rad i napor...Zna se, šećerna trska pušta svoj slatki sok
samo kad se gnječi...A on je bio emotivna Vaga, sa još emotivnijim Rakom u
podznaku, pa još Mesec, Neptun, Pluton u Blizancima, u konjunkciji u 12.
prirodnoj kući hipersenzibilnih Riba...Ali osobe u znaku Vage, zbog onog
čuvenog Vaginog tasa, znaju da iz krajnje emotivnog stanja, stanja slabosti,
predju u sasvim drugu krajnost, stanje OGROMNE NEUNIŠTIVE SNAGE, STANJE
UPORNOSTI I MOĆI.
...Godine 1937. biva imenovan za pomoćnika ministra i izvanrednog poslanika
Kraljevine Jugoslavije. Te godine dobija i državno odlikovanje Poljske i
Francuske, orden velikog oficira Legije časti...Jupiter u Zenitu (orden,čast,
počast) u Ovnu (oficira Legije časti) u sekstilu sa Marsom.
Samo da napomenem, sve to proteklo vreme on piše pripovetke i eseje, objavljuje
pripovetke „Čaša“, „Suze“ i „Vino“...Izlaze u srpskom književnom glasniku tokom
1940.godine. Rat provodi u Beogradu.
Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u
Prizrenskoj ulici, kao podstanar. Odbija
da Srpska književna zadruga za vreme rata objavi, kako sam kaže: „njegove
pripovetke, dok narod pati i strada“. Pravdoljubiva Vaga i moralni Jupiter
u Zenitu...
Prizrenska 7
U tišini svoje sobe piše prvo „Travničku hroniku“ a krajem 1944. završava
i čuveni roman „Na Drini ćuprija“. Oba romana objaviće u Beogradu, nekoliko
meseci po završetku rata, a krajem 1945. u Sarajevu izlazi i roman „Gospođica“.
Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik društva za
kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom
književnom jeziku. Te godine izdaje „Prokletu avliju“.
„Progone me misli, bojazni i skrupule o dužnostima i obavezama koje leže na
meni, a kojima nisam dorastao i za koje ne nalazim snage, veštine ni vremena.
Živim stalno pod teretom neizvodljivih zadataka i nemilosrdno kratkih rokova,
neveran sebi i dužnik celog sveta.“
Bio je vrlo savestan i samokritičan (Venera u Devici i Saturn u Vagi), dubokog
analitičkog uma (Mesec-Pluton-Neptun kvadrat Venera), koji je uvek poredio,
tražio korene i zakonitosti u stvarima i događajima, doživljavao je pisanje kao
rad, dužnost koju je on svesno i voljno sledio. Znao je da danima radi na
jednoj rečenici, da se muči oko zareza i mnogo je puta popravljao već
napisano...Strog prema sebi, bio je sklon preispitivanju, osećaju
krivice...Njegova duboka i introspektivna priroda nije podnosila nikako
površnost. Sa veoma jakim XII poljem bio je do kraja života okrenut
samoanalizi, dubokom preispitivanju sebe i svojih postupaka, pa i svojih
pisanih redova. Govorio bi:
„Ja sam ponekad silazio u ponore za koje ne nalazim imena ni hrabrosti da ih
opišem. I patio sam, niko ne zna i ne sluti koliko pre silaženja u ponoru i
posle njega...Ne znam zašto, ni čemu sva ta patnja. Kome treba taj bol za koji ne
nalazim nikakava objašnjenja? I sve neka je prosto, samo da jednog dana ne
ostanem zauvek u nekom od tih ponora.“ Ah, taj pusti Saturn u saradnji sa
Mesec-Pluton-Neptun u 12, i Mars u 8.
Duboka emotivnost i ranjivost, probirljivost, ostavila je traga na ljubavnom
planu. Godinama je bio sam, iako su mnoge lepe i umne žene gajile naklonost
prema njemu. Kažu neki da je među njima bila i Isidora Sekulić. ALI, ipak imao
je on svoju srodnu dušu, ljubav na koju je dugo
čekao...
Ivo Andrić se venčava 1958. u svojoj 66 godini, sa svojom dugogodišnjom
ljubavlju, ženom koju je tajno voleo, udovicom, Milicom Babić, kostimografom Narodnog
pozorišta.
Konačno...godine 1961. Ivo Andrić dobija NOBELOVU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOST.
Navedeno je da dobio Nobelovu nagradu „ZA EPSKU SNAGU KOJOM JE OBLIKOVAO MOTIVE
I SUDBINE IZ SVOJE ZEMLJE“...
Glavni lajt-motiv romana: Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano
troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto kao most na Drini...
Kritičari kažu da Andričevo pripovedanje, u mnogim njegovim pripovetkama i
romanima, podseća na Šeherezadine priče iz 1001 noći. Pripoveda hronološki,
kroz nekoliko epizoda. Na početku romana daje tačne i precizne geografske
podatke, da bi zatim prešao na svet legendi i narodnih predanja. U njegovim
likovima prepliće se istorijsko i mitsko, java i san. Prema Ivi Andriću, istorija
je arena čovekove životne bitke i predstavlja okvir njegove sudbine. Legenda
služi kako bi se čovekova stradanja i patnje upamtile. Treba osluškivati
legende, te tragove kolektivnih ljudskih nastojanja kroz stoleća, i iz njih
odgonetnuti koliko se može smisao naše sudbine.
Besedom „O priči i
pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, zahvaljuje se na
priznanju, 16.12.1961. Iako su do tada njegova dela već bila prevođena na mnoge
jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela
pisca sa Balkana, i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset
jezika. Celokupni iznos nagrade poklonio je, iz dva dela, bibliotečkom fondu
BiH. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u
humanitarne svrhe. Godine 1963. izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u
deset tomova.
...Sreća na ljubavnom planu nije potrajala, jer je voljena Milica napustila
ovaj svet, i genijalan pisac, mudar čovek, Ivo Andrić je ponovo ostao
sam...Sledećih nekoliko godina mnogo čita i malo piše. Dana 13.3.1975. napustio
je ovaj svet, kako kažu - jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku,
pisac mirotvorne snage i mudri hroničar Balkana...
Sudbina genija je takva da često, iako se duhom vinu visoko, i ostave
neizbrisiv trag, u svojoj sredini bivaju čudni, neshvaćeni i usamljeni. Takav
je bio i IVO ANDRIĆ. Javno hvaljen, a tajno klevetan po kuloarima, uvek
intrigantan svojom neobičnom ličnošću, ponašanjem i nesvakidašnjim umetničkim
talentom.
„A most je i dalje stajao, onakav kakav je oduvek bio, sa svojom večitom
mladošću, savršene zamisli, i dobrih i velikih ljudskih dela, koja ne znaju šta
je starenje, ni promena i koja, bar tako izgleda, ne dele sudbinu prolaznih
stvari ovog sveta.“
Olga Milošević
