VELIČANSTVENI MIKELANĐELO...GIGANT U ZNAKU RIBE SA PODZNAKOM (ASC) U JARCU, ZNAKU VAJARSTVA

„UŽIVAM U SNU, U KAMENU VIŠE“...

                                                                        

          “Pod vajarstvom podrazumevam ono što treba učiniti da bi se nešto rodilo”, piše Mikelanđelo, 1547., “a ono što se čini da bi se predstavilo sličnim, to je slikarstvo.” Ova izjava nalazi objašnjenje u drugim njegovim spisima, naročito u njegovim stihovima, jer, sem što je bio sculptor, slikar, arhitekta, on je pisao i pesme, sonete. 

“Vrstan umetnik zamisao puku ne nađe, on je iz mermera svodi, višak odstrani, suština se rodi, do nje tek vodi um pokornu ruku.”

Po Mikelanđelu, lik koji je umetnik zamislio nalazi se, kao mogućnost, u bloku mermera. Zadatak vajara je da ga odatle oslobodi, otklonivši suvišni materijal. Idealna forma, dotad zarobljena, oslobađa se iz kamena i predstavlja za njega vrhunski stvaralački čin. 

             Mikelanđelo Buonaroti- Simoni rodio se u praskozorje  15.03.1475.godine, u znaku Ribe, podznakom u Jarcu i Mesecom u Ribama, u plemićkoj porodici, u malom selu Kapreze blizu grada Areca. Ribe su zaštitni znak umetnika, a Jarac je znak  vajara,  Saturn vlada kamenjem. Naslov ovog teksta  UŽIVAM U SNU, U KAMENU VIŠE…( preuzet iz pogovora antologije Mikelanđelove poezije, u izboru i prepevu Milane Piletić) neverovatna je slika njegovog astrološkog profila, znak i Mesec u Ribama - UŽIVAM U SNU, Ribe vladaju snovima, maštom, podznak Jarca - U KAMENU VIŠE, Jarac, odnosno Saturn kao što rekoh vlada kamenjem. Postoje dva različita datuma (6.mart)  i časa rođenja, po jednom je ascendent u Strelcu, a po drugom u Jarcu…Mislim da je on samim svojim stihovima otkrio svoj podznak Jarca.

Drag mi je san, al biti kam još više, dok vreme jada i sramote traje,ne čut ni videt moja sreća sva je. Stog me ne budi: oh, govori tiše…(Mikelanđelo)    

Mikelanđelo je umetnički genije,  bio je čovek ogromne harizme, nesvakidašnjeg talenta  koji nije ostao neiskorišćen, smatran jednim od najvećih stvaralaca u istoriji umetnosti i najistaknutijim tvorcem italijanske pozne renesanse. Kao skulptor, arhitekta, slikar i pesnik ostavio je snažan uticaj kako na svoje savremenike, tako i na umetnike današnje moderne umetnosti.  

             Majka je rano iščezla  iz njegovog života, te je mali Mikelanđelo provodio vreme kod dadilje, čiji su i otac i muž bili klesari. Nje će se sećati i u starosti. S ponosom je govorio – da je zajedno s njenim mlekom posisao i čekić, kojim će kasnije oblikovati skulpture. Njegov Saturn, vladar podznaka nalazi se u majčinskom znaku Raka,i predstavlja i mleko majke, a čekić koji je “posisao” je baš taj Saturn u Raku u trigonu sa Marsom u Ribama, čekić-dleto koji je obeležio čitav njegov stvaralački život i koji ga je vinuo još za njegovog života u velike visine. On je još za života smatran najvećim umetnikom toga doba.  Sudbinski pečat u njegovom kosmogramu predstavlja Veliki vodeni trigon, baš taj Saturn-kamen u trigonu sa Suncem i Marsom u Ribama (Mars -instrument rada-dleto, je inače veoma važna planeta u njegovom natalu, jer je orijentalna, a još u konjunkciji sa Suncem) i trigonu sa genijalnim Uranom i Neptunom u Škorpiji.  Sav njegov neobičan život zapisan je u tom Velikom sudbinskom trigonu, jer je on živeo i stvarao kroz njega ceo svoj život. Potencijal njegovog genija nalazi se u toj moćnoj nesvakidašnjoj konstelaciji.  Snagu ove pozicije još više pojačava to što su u retrogradnom hodu četiri planete, za njega tako bitan Saturn, ali i Uran, Neptun i Pluton (koji je u opoziciji sa Marsom i Suncem i sektilu sa Uranom i Neptunom). Retrogradne planete, naročito Saturn, vraćale su ga često da se vraća da doteruje, da ispravlja ono što je uradio. Bio je veliki perfekcionista, težio je savršenstvu u svom radu. Zato su vanserijska njegova vajarska i slikarska (freske) dela. Retrogradni Saturn je za Mikelanđela bio vodič i savest, delujući tako kao posrednik između težnje za savršenim i mukotrpnog rada da se to i ostvari. “Naprežem telo, a u duši mi je teskoba, nemam prijatelja niti ih želim.” , piše jednog dana bratu, svom ljubimcu. Saturn u retrogradnoj fazi teži ka tome da zatvori i popuni svaku pukotinu u onome što smatra nezavršenim, nekompletiranim, ili bar njegovim očima tako izgleda… 

             Došlo je vreme za školu…ali njegovo zanimanje okrenuto je crtanju a ne učenju. U to vreme Mikelanđelo je bio u dobu kada su svi sinovi dobrostojećih toskanskih porodica započinjali svoje školovanje. Ipak Mikelanđelo kreće u školu tek četiri godine kasnije…Umesto učenja grčkog i latinskog, što je bila toskanska tradicija, on provodi vreme kod porodice kamenorezaca, koji su se generacijama unazad bavili nabavkom i rezanjem mermernih blokova za građevine i palate u Firenci. Eto gde ga je Saturn doveo, a gde bi inače vladar hladnog kamena-mermera. Sa deset godina on biva primljen u Urbinovu školu gramatike u Firenci u kojoj je proveo naredne tri godine. S obzirom da mu učenje nije držalo pažnju, u toj školi se nije istakao, čak nije naučio da čita latinski ili grčki. 

Umetničku obuku on  takođe prolazi relativno kasno za tadašnja shvatanja, sa 13 godina. Na očevu intervenciju on biva primljen na obuku od tri godine kod tada veoma poznatog firentinskog slikara Domenika Girlandaja. Krišom od oca viđa se sa šegrtima iz umetničkih radionica, učenicima koji pohađaju atelje slikara i vajara, veoma aktivnih u renesansnoj Firenci. Pošto je sakupio dovoljno hrabrosti, trinaestogodišnji Mikelanđelo tražio je od oca pristanak da napusti školu i da stupi kao učenik u atelje.  Njegov zahtev izazvao je pravi urnebes. Reagovanje je bilo žestoko: prekori, svađe, pa i šamar (Sunce-Mars konjunkcija, otac-sin, Mars spaljen, očeva oštrina,  i fizička grubost)…Ali neobičan dečak, ćudljiv i osoran, tvrdoglav, svojeglav i uporan (Ribe-Jarac, kao i buntovni, neukrotivi Uran-Neptun u Škorpiji, Mars opozicja Pluton) poseduje neukrotivu snagu volje, te na kraju pobeđuje.  Napušta školu posle godinu dana, tvrdeći “da nema šta da nauči”. (“Slikarstvo mi ne diše…kad nit sam slikar, nit na dobroj strani”).

Mars jeste  “spaljen” Suncem, što je “ahilova peta” ove karte, po tradicionalnoj astrologiji planeta koja je spaljena Sunčevom blizinom biva znatno oslabljena, ali to biva neko vreme, nije nepromenljivo... jer ovakva pozicija ukazuje i na to da pre nego što bude koristio svoj instrument rada (Mars) mora da bude pod kontrolom Sunca (borba sa ocem - Suncem), kao i pod rukovodstvom nekog velikog autoriteta ( to će biti Veličanstveni Lorenco de Mediči) pre nego što on sam postane taj veliki Sunčev autoritet, što je on i postao. Njegov Mars, instrument-čekić mu je doneo svetsku slavu i on je postao kralj svog “zanata” (karmički odrađeno Sunce).

           Nesalomivu snagu volje dala mu je baš ta moćna konfiguracija  Veliki vodeni trigon. Iz ovog trigona crpeo je ogromnu stvaralačku snagu. Uran konjunkcija Neptun u Škorpiji u vrhu neba, veliki su pokazatelji njegove genijalne inteligencije,  dubokog pronicljivog uma, nekoga ko je razmišljao svojom glavom, na svoj sopstveni način. Revolucionarni, genijalni Uran-Neptun u trigonu sa Marsom i Suncem je smatrao da zna ono što drugi ne znaju.  Umetnički talenat je “imao u malom prstu”. Samo je trebalo da ga ispolji, odnosno da sretne nekog ko će to videti u njemu. Tako i biva!

 Njegov nesvakidašnji talenat je vrlo brzo zapazio tadašnji vladar Firence, Lorenco Mediči, zvani Lorenco Veličanstveni, koji je postao njegov  zaštitnik. To je ono Sunce  u Ribama iz njegovog kosmograma koje “čeka” da ga obuči i podigne u umetničke visine…U parku Sv.Marka, u koji je on odlazio često, a koji je bio neka vrsta umetničke Akademije na otvorenom, odigraće se susret od presudne važnosti za formiranje mladog  Buonarotija, susret sa Veličantvenim Lorencom de Medičijem, koji je imao dara za pronalaženje mladih neotkrivenih talenata. I on postaje Mikelanđelov zaštitnik, njegovo Sunce.  Sunce-Mars konjunkcija,  deo Velikog vodenog trigona, između ostalog, ukazuje na Mikelanđelov moćni talenat,  Mars predstavlja njega samog, ali ponoviću, oruđe-dleto kojim se služio, I još nešto, u dodiru sa Suncem, on otkriva da je njegov pokretač osoba od velikog autoriteta i moći. Ono što je bilo važno za Mikelanđela, je da je od tog momenta imao pristup umetničkoj kolekciji Medičija i da je bio okružen velikim poznavaocima antičke umetnosti, književnosti, mitologije i filozofije.

         …I, sa navršenih sedamnaest godina, on već postaje priznati umetnik. Prva njegova dela izazivaju uzbuđenje, počinju da stižu brojne porudžbine. Perfekcionista po prirodi, da bi do detalja bio upoznat sa sastavom čovekovog tela,  Mikelanđelo duge noći provodi u bolnici, posmatrajući, proučavajući tela. Delovanje Urana i Neptuna u Škorpiji, sekstil Pluton,  u trigonu sa Marsom koji je, pak,  u opoziciji sa Plutonom, i u trigonu sa Saturnom.

...Kasnije je prešao u Rim gde je nastavio svoj stvaralački rad - pored mnoštva skulptura sa religijskim značenjem, studija ljudskih lica i tela i brojnih ulja na platnu, Mikelanđelo dobija značajne angažmane u oslikavanju i ukrašavanju crkava. Najznačajniji Mikelanđelov zadatak iz tog doba bilo je oslikavanje tavanice i svodova Sikstinske kapele u Rimu po nalogu pape Julija II - od 1508. do 1512. godine. Nakon uspešno obavljenog posla, Mikelanđelo je dobio zadatak i da oslika i reljefima ukrasi grobnicu pape i kraljevsku grobnicu Medičijevih. 1546. godine bio je i glavni arhitekta bazilike Sv. Petra u Rimu.

         Sve vreme tokom svog života Mikelanđelo piše pesme, sonete. Njegova poezija je izazivala različitu pažnju kritike. Mišljenja o njoj su bila podeljena. Neki joj nisu pridavali veliki značaj kao umetničkoj tvorevini, neki su Mikelanđelovu pismenost dovodili u pitanje. Drugi, među njima, i naš Miloš Crnjanski,  Mikelanđelove su stihove doživljavali kao izuzetno ličnu i umetnički vrednu poeziju. Tomazo de Kavalijeri, bio je njegov veliki prijatelj, on je i jedan od nekolicine ljudi prisutnih u trenutku Mikelanđelove smrti.  Drugi veliki prijatelj umetnika je bila Vitoria Kolona. I Kavalijeriju i Koloni Mikelanđelo je posvetio veliki broj soneta ali i crteža. Nije se ženio, nije poznato da je imao neku emotivnu vezu sa ženom, njegova Venera nalazi se Ovnu, u izgonu,  i u konjunkciji sa Hironom i u blizini je Južnog Mesečevog čvora, Severni čvor je u Zenitu, kući karijere…što sugeriše da je ljubav lične prirode morala da se “povuče” pred Neptunovom umetničkom prirodom, besmrtnom ljubavlju i nezemaljskom  lepotom. Ostale su za njim neke neproverene priče…Ipak, lepota je za njega odraz božanskog na ovome svetu, a najsavršeniji oblik lepote nalazi u ljudskoj figuri. Evo njegovih reči:

 “Molim te reci, Ljubavi, da l' oči
Vide baš lepotu za kojom žudim,
Il' je ta u meni, te kud god bludi
Moj pogled, crte njenog lica sroči.”…Lepota mi je na rođenju dana,
Luč, ogledalo, za obe veštine:
Istina to je, sve drugo su laži.
Slikam je, vajam, kad je izabrana,
Kada je oko vine u visine.”

Poseban osećaj za lepotu, veliki umetnički senzibilitet, glad za savršenim, dala mu je planeta umetnika Neptun,u dodiru sa Uranom, trigonu sa Marsom i Suncem,  nesvakidašnji, nezemaljski talenat. On nije bio običan čovek, sa ovakvim aspektima njegove emocije dodirivale su samo nebo, samog Boga, jer da nije tako, zar bi mogao da napravi onakvo čudo kao što je Sikstinska kapela…On je jednostavno imao dar  s neba, Neptunovu “čarobnu” moć (dodir Marsa u Ribama i Neptuna i Urana u Škorpiji) sposobnost da sa podznakom Jarca (kojim delujemo) da materijalni oblik umetničkim vizijama. Isklesao je svog čuvenog Davida, pokazao savršenu lepotu ljudskog tela.  

Po završetku divovskog Mojsija koji je izgledao neverovatno prirodno, čega je on bio svestan, stao je, počeo da se divi  svom uspehu, i onako u oduševljenju počeo je da dletom udara po desnom kolenu Mojsija, i počeo da viče – “Parla com me – PRIČAJ SA MNOM”… Od tog udaranja na desnom kolenu, Mojsiju je ostala urezana jedna brazda…

Sikstinska kapela je titanski poduhvat, koji je trajao četiri godine, od 1508 do 1512, izlažući umetnika  iscrpljujućim fizičkim naporima, kao i psihičkoj napetosti.  Sikstinska kapela je čudo, savrsenstvo, radio ju je naporno,  sa velikom upornošću, kao što ume Jarac na ascendentu, čak je i pao sa skele i polomio nogu, ali je i dalje nastavio da radi…  Kritičari su govorili da u ovom  gigantskom delu žive zajedno, na dramatičan način, teskoba ljudskog postojanja (uticaj Saturna u Raku), opsednutost grehom i smrću (Uran u Neptun u Škorpiji daju opsesiju nečim ili nekim) i nada u spasenje i oslobođenje (uticaj Riba i Neptuna u trigonu sa Suncem i Marsom)…Kako se vidi uticaj onog Velikog vodenog trigon u ovim rečima… Godine 1535. papa Pavle III imenuje ga za slikara, vajara I arhitektu Vatikana...1547 imenovan je za upravnika izgradnje crkve Sv.Petra. U 89 godini radi na Pjeti rondanini, koju je započeo ranijih godina. 

…Smrt je došla iznenada i bez patnje. Bolest je trajala pet dana, a on nije gubio svest ni za časak.

“Put mog života već se bliži kraju,po burnom moru, u krhkome čunu,stigoh do luke, gde diče se, kunu svi, dok za svoja dela račun daju.”

… Diktira svoj kratki testament: dušu u Božje ruke, telo zemlji, a imetak najbližoj rodbini. Poslednja njegova želja je  -  da ga onaj koji se zatekne u samrtnom času podseća na Isusove muke. Izdahnuo je mirno, u petak posle podne, 18.02.1564. godine.

             “Postigao je toliku prefinjenost, brižljivost, lakoću i veštinu, da kada je Bitka kod Kašine bila otkrivena u papinoj sali, u prisustvu mnogobrojnih Firentinaca, svi oni koji se u umetnost razumeju bili su zapanjeni, zbunjeni, sklopljenih usta upirali su oči k nebu, i govorili, da NIKADA NIJE NIŠTA SLIČNO NAČINJENO, NITI ĆE IKADA BITI.” (posmrtno slovo u Firenci)…
         Da li je potrebno išta više reći?...


Olga Milošević