MESEC, kao što znamo, najbliži nam je od svih nebeskih tela. Možemo posmatrati Mesec dok prolazi kroz faze. Za vreme vedrih noć dok je Mesecu tri do četiiri dana (počev od Novog, tj.Mladog Meseca) može se na njemu videti More tišine (Mare Tranquilitatis) i još neki oblici reljefa, kao što su krateri Burkhart i Geminus.
Sedmog dana, kada je Mesec u prvoj četvrti, planine i krateri su najvidljiviji. U fazi rasta, posle prve četvrti, Mesec poprima blistavi sjaj, ali baš zbog tog sjaja, detalji na njegovoj površini postaju teže uočljivi, ali su istočna mora dobro vidljiva. Pred kraj faze opadanja, polako sustižući Sunce, Mesec se sve kasnije pojavljuje na nebu. Posle 26 dana Mesec je vidljiv pred zoru kao tanki svetlosni srp (Mesec u opadanju).
Zatim sledi faza Mladog Meseca. Čim Mesec "prestigne" Sunce, u sumrak se ponovo pojavljuje srp, suprotno orijentisan, i ponovo počinje faza rasta.
Pošto Mesec opiše pun krug od 360 stepeni oko Zemlje za 27,3 dana, to znači da će se pomeriti za oko 13 stepeni za 24 sata, odnosno za oko pola stepena na svaki sat.
Pošto Mesec opiše pun krug od 360 stepeni oko Zemlje za 27,3 dana, to znači da će se pomeriti za oko 13 stepeni za 24 sata, odnosno za oko pola stepena na svaki sat.
Mesec i Zemlja se uzajamno privlače, pri čemu Zemlja gravitacionom silom zadržava Mesec u svojoj orbiti, dok Mesec gravitacionom silom izaziva male "deformacije".Do ovih "deformacija" dolazi iz razloga što Mesec ne deluje podjednako na sve delove Zemlje. Mesec svojom gravitacijom deluje jače na delove Zemlje koji su mu bliži, i slabije na delove koji su dalje od njega. Dobro je poznato da Mesec svojom gravitaciom izaziva plime i oseke. Plime i oseke su najveće na proleće, u vreme Punog Meseca, kada se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca, i u vreme Mladog Meseca, kada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca. Najmanje su kada su Sunce i Mesec po uglom od 90 stepeni.
Olga Milošević
Нема коментара:
Постави коментар