Kada je nebo vedro i bez mesečine i gradskog svetla, lako se na njemu primećuje srebrnasta traka. Na nekim mestima je šira, na nekim uža; negde je tamnija, a negde svetlija. Jedva se primećuje kod sazvežđa Blizanaca, Oriona i Kočijaša, ali zato srebrnastim sjajem blista od sazvežđa Labud pa sve do sazvežđa Krma.
Prema grčkoj legendi u davna vremena, vrhovni bog Zevs, odnosno Jupiter je sa zemaljskom ženom imao sina Herakla (Herkula). Želeći da mu sin postane besmrtan, naredio je da ga podoji njegova besmrtna žena Hera (Junona), ali tokom njenog sna. Međutim, nemirni Herakle je ritnuo Heru (Junonu), a ona se probudila i odgurnula nepoznato dete. Nadolazeće mleko, koje je povukao snažni mališan, prolilo se po nebu stvarajući svetao trag koji su stari Grci nazvali Mlečni Put.
Legenda iz naših krajeva govori o tome da je u davna vremena neki gramzivi čovek, kada je bio u gostima kod svog kuma, ukrao slamu. U žurbi slamu nije dobro vezao, te mu je ona počela ispadati putem kojim je hitao, ostavljajući vidljivi trag. Da bi opomenuo ljude da ne čine tako, Bog je postavio trag slame na nebo. Od ondašnjih vremena, naši narodi ovaj nebeski trag, Galaksiju Mlečni Put, zovu Kumova Slama.
Golim okom lako se zapaža raštrkana struktura i nehomogeni izgled Mlečnog Puta, naročito u sazvežđu Labuda. Prolazi kroz sazvežđa: Jednorog, Mali Pas, Blizanci, Bik, Kočijaš, Persej, Žirafa, Kasiopeja, Andromeda, Cefej, Gušter, Labud, Lisica, Lira, Strelica, Orao, Orao, Štit, Strelac, Zmijonoša, Južna Kruna, Škorpija, Oltar, Vuk, Južni trougao, Kentaur, Šestar, Južni Krst, Muva, Pramac, Jedro i Krma. Počevši od zvezde Deneb (Cyg) proteže se prema jugozapadu kao dve svetle trake. Uočljiv je tamni prostor između njih, koji je poznat pod nazivom Velika provalija. Po svemu sudeći, to je džinovski oblak međuzvezdanog gasa i prašine koji zaklanja svetlost udaljenih zvezda. Još je markantnija tamna maglina, poznata pod nazivom Ugljena vreća, koja se nalazi na južnoj nebeskoj polusferi u blizini sazvežđa Južni Krst. Za nju su astronomi srednjeg veka smatrali da je otvor na nebu.
Sve do Galileja nije se znala prava priroda Mlečnog Puta. Pomoću durbina on je prvi saznao da je srebrnasta izmaglica, koja se lučno proteže po nebu, u stvari jedan veliki skup zvezda. Poznati astronom Viljem Heršel se bavio i ispitivanjem Mlečnog Puta. Brojao je zvezde i proučavao njihov međusobni položaj. Došao je do zaključka da sve zvezde koje vidimo na nebeskoj sferi pripadaju jednom ogromnom skupu zvezda, koji je nazvan galaksija (na grčkom: galaksias=mlečni put) pošto je Mlečni Put samo jedan njen deo. Dobio je naziv Galaksija ili galaksija Mlečni Put.
Daljim istraživanjem je ustanovljeno da Galaksija ima oblik diska, a da magličasti Mlečni Put predstavlja njegov ekvatorski deo, galaktički ekvator. Njegov ravan sa ravni nebeskog ekvatora zaklapa ugao od 62 stepena. Nebeski i galaktički ekvator ne nebeskoj sferi se seku u sazvežđima Orao i Jednorog. Pedesetih i šesdesetih godina ovog veka utvrđeno je da Galaksija ima spiralnu strukturu. Utvrđeno je i to da Galaksija rotira oko svoje ose, koja je normalna na galaktičnu ravan, što je dovelo do spljoštenog oblika diska. Galaktička osa seče nebesku sferu u dvema tačkama, koji se nazivaju galaktički polovi. Severni galaktički pol se nalazi u sazvežđu Berenikina kosa, a južni u sazvežđu Vajar. U toj rotaciji Sunce se kreće, zajedno sa planetama, i za oko 200 miliona godina napravi jedan obilazak oko središta. Sunce se nalazi u ekvatorskoj ravni Galaksije.
U centru Galaksije nalazi se jezgro. U njemu je ogromna gustina zvezda. Ne možemo da ga vidimo zato što je od nas skriveno ogromnim oblakom međuzvezdanog gasa i prašine, a otkriveno je u sazvežđu Strelca. Najpogodniji periodi za posmatranje Mlečnog Puta (može i golim okom) su avgust i prva polovina septembra. Posebno je primetan, dosta svetao i gust, u sazvežđu Štit, kao i u sazvežđu Strelac, ali zbog male visine efekat je mnogo slabiji.
Olga Milošević
Нема коментара:
Постави коментар